Српски технички лист

БРОЈ 45

У Београду Недеља 8 Новембар 50) Г.

ГОД. ХХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Нешто о задацима Српских Архитекта, од Бранка Таназевића стр. 361. — Прва месна екскурзија Удружења Српских Инжењера и Архитекта, од А. стр. 363. — Последице при зидању с малтером неправилне смеше, од В. М, П. стр. 364. — Трошкови одржавања и време трајања локомотиве, од Ј. стр. 365. — Новина у трамвајском саобраћају, од Ј. стр, 365, —- Техничка књижевност од Ј. 366. — Белешке: Зашто се техничари не грабе за титулу доктора, ом Ј. стр. 366. —. Локомотиве за путничке возове, од Ј. стр. 367. — Канал за везу источног. са црним морем, од В. М. П. стр. 367. — Лондонски електрични трамвај, од В. М,П. стр. 367. — Угљен котурастог облика за велике електричне лампе, од В. М. П. стр, 367. — Електрични барометар, од Ј. стр. 367. —

Вести стр. 968.

Нешто о задацима српских архитекта,

Данас, кад се код нас сразмерно доста грађевина подижу, нико не покушава да се одвоји од досадањег шаблонисања. Истина је, да највећи проценат наших приватних грађевина пројектују људи нестручни:; предузимачи, цртачи и т. д,, па онда није ни чудо, што се не показује готово никакав напредак у нашој сиромашној грађевинској уметности. На први поглед, изгледа, да ми немамо способних људи 3а то; да појединци, позвани да ову грану уметности код нас развију, не иду оним путем, који води ка народној уметности, но везујући се академским васпитањем за старе стилове, продужавају у томе правцу радити, копирајући их без духа и умешности. Истина је, да је у последње време, да ли зато што се хтело отргнути од дотадањет или што је сама публика то захтевала, почела продирати извесна врста модерног грађевинарства која и ако није на индивидуалној основи, ипак је налазила прођу па чак јен захтевана. Међутим досадањи правац, ренесанса, продужава се и даље код нас, не могући се одвојити од оног наученог. Тако наилазимо на фасаде наших грађевина, које су украшене формама ренесанса, па често и на ренесанс уплетен, са модерним формама без духа, готово све продукти укуса самога ликоресца, који је форме лпферовао. Наићићемо, на разне фасаде, од разних архитекта пројектоване, али украшене истим формама, формама које су из истог калупа изашле. Ово је отишло доста далеко, заборавила се разлика између монументалних,

| пљености,

| јавних и приватних грађевина. Ишло се и да" ље, наилазимо овакав рад и правац залутао |и тамо где му се најмање надало; отишао је чак на село, да својим неразумљивим и неистинским формама кити какву сеоску школу Откуда је ово одма ћемо видети. Ренесанс је стил, који се даје лако научитн, те с тога и даје; највише прилику за шаблонисања. Још у 19. веку већина монументалних грађевина у Европи, подизане су у ренесансу, Овим многобројним радом, образовале су се школе и академије, а радом многих учених архитекта, створен је један нов, ладан и шематичан ренсанс; један екстракт, из грчке уметности, римске снаге и флорентиске љупкости, па ипак несочан и невесео. Старост ових форама и тако рећи, презрелост стила, где су форме прошле кроз толике варијације, до готово исцркочи дух уметника и спутава му идеје и проналаске. Уметник у таква дела не може унети ничега својега; његов разум и његова душа остају према таквим формама индиферентни. Друго је питање зашто се и поред свега овога академско васпитање, ипак поглавито задржава на овом стилу. Па поред свега овога што смо рекли о ренесансу, не треба мислити, да ће принцип ренесанса и принцип остале средњевековне архитектуре бити изгубљени. Старе основне замисли неће се никад изгубити, њих треба само правилно сватити испунити и новим духом и новим животом. Ови принципи играју и у модерној уметности грађевинства исту ону улогу, коју су и раније имали. Не треба мислити, да за развитак и и напредак архитектуре потребује ученост, ученост овде не помаже, јер само