Српски технички лист
— 373 —
8'/, 7, т.ј годишње марака 450.000 по 8',, ... |
38.250 м.
Издатци на експлоатацију већином су лични.
и на основу искуства могу се овако утврд..ти: ]. Надзорно особље
1. Први машиниста марака 1600 год.
2. двојица машиниста Е несто ОООтЕ ба 3. Тројица помоћних машиниста и (а оре ен лава сито сув „на 6200 Свега 8800 мрк. | П. Раденици. | 1. 3285 надница за раденике при ложе њу пећи по 4 марке 13.140 мрк, 2. 2190 за раденике горе на пећи, по 3.75 марака Пе ЗУДЗА 3. 1480. надница за помоћне раденике | по 3.50 мрк | 4970, | 4. 1460 надница за раднике надничаре | по 3.25 мрк 4845,
Свега 31068 мрк. |
Годишње трошкове саме експлоатације унећемо у рачун по просечним бројевима. Они износе | од ! тоне сагорелог ђубрета 40 — 50 пфенига у средњу руку 45 пфенига; према томе дневно 70 1 Х 045 == 8155 марку и 315 Х 365 = 11.498 мк. за годину. |
Трошкови за мазиво, памук и т.д. који се употребљују код парних и динамомашина управља · | ју се према произведеној снази и за дневну произ- | водњу 4830 кило-вата, или годишње 4830 Х 365 = 1,762950 кило-ват сати, могу се прорачунати на 16000 мрк. |
Годишњи трошкови изнеће према томе укупно: |
8.800 - 31.068 + 11.498 + 19.000 = 67.366 мк.
Тим издацима стоје на противној страни сле- | дећи приходи: | 1. Приход од продате ситне шљаке 1460%т по 1,5
мрк. == 2190: мрк. | 2. Исто од продате крупне шљаке 10.220т' по 0.75 мрк.
7065. мрк. Свега 9855. мрк. |
Ако се горњи заостатци употребе за прављење | вештачког камена или томе слично, тада се може | очекивати да горе узете јединичне цене буду још“ и веће. |
Према приближно тачним прорачунима коли- | чина електричне енергије, која зависи од искоришћавање топлоте и доброте парне и динамомашине изнеће најмање 4800 К. МУ. сати за дан и 24 часа. | Пошто се један киловат-час може продати најма- | ње по 10 пфенига то добијамо приход:
4800 ж 368 = 1.752.000 КМ. сати по 01 мрк. == 175.200 марака. Укупан приход према томе. биће: |
1. Од продаје шљаке 2. Од електричне енергије
9,855 мрк175.200 _, Свега 185.055 мрк.
Ако посматрамо прво експлоатацију саму за себе то нам по исплати трошкова у 67.366 марака остаје 117.689 мрака за интерес и амортизацију капитала уложеног грађење. Последњи као што смо видели износе по прорачуну свега 38.250 мрк. тако да нам је осигуран и нарочити фонд за обнављање пећи.
Из предњих излагања лако је увидети да се потпуно хигијенско уништавање ђубрета може постићи једино спаљивањем и да експлоатација једног таког завода са модерним пећима не само што покрива све трошкове око спаљивања и амортизује уложени капитал, већ ствара и знатан резервни фонд за обнављање саме инсталације. Буди бивали а Ме
а усеве
Рушење бетонских конструкција и везивање маптера,
Г. Назак из Берлина саопштава извесна своја искуства која ће можда допринети да се може 06јаснити рушење понеких бетонских конструкција. које је често и стручњацима и експертима остајало загонетно. А можда ће се таква рушења у будуће моћи чак и избегнути.
Према посматрањима г. Назак-а, везивање цементног бетона не зависи само од његовог справљања и времена везивања него и од непогодног времена и темлературе.
Г. Назак је извршивао најразличније грађевине од цемента и шљунка, Код Лајпцишке Царевинске Банке бетонирање у темељима је почело у Новембру. Кад је наступио мраз, он је бетон покрио земљом. При откривању бетона у пролеће, дакле после округло три месеца, бетон јс био потпуно мек и влажан. Пошто је био употребљен пуцолан-цемент са Харца, то је он бацио кривицу на цемент, тражећи од фабриканта преглед, бетона а остављајући дефинитивну одлуку по овом питању за доцније. Немогући дуже одлагати он је почео остале зидове да извршује са другим цементом, а лупао је главу шта да ради са оним невезаним бетоном, кога је било у великим количинама. Прошло је по томе 2 — 3 недеље најлепшег сунчаног времена. На •'једанпут почео се влажни бетон стврдњавати, а от. копавања темељних зидова са стране покавала су да је после 4 месеца стврдњавање стигло до дна, а најпосле до доњег темељног слоја. Слична посматрања правио је он тада и са другим бетоном и другим цементом.