Српски технички лист

њи ла

Из предњих анализа види се, да је садржина гвожђа варирала у три месеца од 0,00004 ло 0,0002 грама у литру воде,а просечна садржина гвожђа износи 0,000084 грама. Сад да видимо која количина гвожђа у води изазива замућивање или обрнуто, колико вода може примити гвожђа па да 0 стане постојано бистра» Да би на ово питање одговорили, ми ћемо се позвати на струњака г. Пг А. Оаппег-а, кога и г. Ог Леко стално цитира. Ог А. Оаппег у својој књизи „Паз 'Маззег Чег пешеп Вејотадег Маззепе пио“ на страни 70 каже: „Ез. епу! ађег 211 Кјагтћаћеп дез Маззет5 еп Езепдећаћ аш 0,3 т. дг. = 0.0003 ут. ћегађхидућскеп.“ Дакле вода да би била бистра треба да садржи гвожђа испод 0,3 т. гт. = 0,0008 рт. у једном литру. Да видимо сада како у погледу из

двајања гвожђе из воде стоје слични водоводи на Западу, где се свакојако добро и модерно ради.

Варош Кил има водовод и построј за издвајање гвожђа сличан овом у београдском водоводу. Вода из овог водовода пре одгвожђавања има 7—4 милиграма гвожђа, а после одгвожђавања и филтрисања 0,1т. ОГ.

Варош Манхајм има такође водовод сличан београдском, само с том разликом што њихова бунарска вода садржи 10—20 пута мање гвожђа од наше воде. Према извештају дирекције манхајмског водовода од | ден 26 Јануара т.г. њихова вода пре одгвожђавања и филтрисања има просечно 0.2; милиграма гвожђа, а после филтрисања 0,025 т. ог.

Вода из водовода вароши Визмара, после одгвожђавања и филтрисања садржи 0.12 до 0.2 милиграма гвожђа.

Управа београдског водовода својим писмом од. Јан т.г. питала је дирекцију Вормског водовода колико гвожђа пре и пос ле филтрисања садржи њихова вода Дирекција Вормског Водовода одговорила је својим писмом од 25. Јан, т. “. Ме 458 следеће : „Аце Јаге дет де Апштаде уот 21. Фезез Мопаја егмдеги маг посћ5,, д4а55 ипзег Генипузуаззег ог дег Епетзепцпу ема 1.8 Мугат Ејзеп пп ШЊег впћањ; пасћ дег Ептејвепшпу пшг посћ Ккашт пасћуејзђате Зригеп, даз ћел55Е штјег 01 Мотат."

Вода из макишких бунара гвожђевитија је од свију вода, које смо горе поменули, јер садржи 1—12 милиграма гвожђа, просечно 61т.0т. док наведене воде имају 0.20,4 милиграма. Па ипак издвајање гвожђа

у београдском воодоводу врши се не само добро, но чак шта више боље него у Вормсу, Визмару и Килу. Београдска вода са количином гвожђа од 0.084 т. гт. постојано је бистра као и вода у поменутим водоводима изузев случајева, кад се цеви перу или кад се деси дефект у мрежи, те се услед тога повећа брзина воде у цевима, те вода по вуче и талог.

Из података и извештаја водовода у Килу, Манхајму, Визмару и Вормсу види се, да се ни у једном од ових водовода не постиже потпуно издвајање гвожђа из воде, већ увек остане у води један мали проценат гвожђа, који се у главним доводним цевима и мрежи депонује, и због чега се цеви морају с времена на време испирати. Међутим јег. Рг Леко први путу „1Трговинском Гласники“ тврдио да с; гвожђе из воде потпуно

мора издвојити, па се с тога ни цеви не мо-

рају испирати. После непун месец дана г. Рг Леко променио је своје мишљење пау У: Српском Техничком Листу“ вели, да вода може бити мутна само у оним данима кад се цеви испирају. Овим је г. Ог Леко прећутно признао, да се издвајање гвожђа из воде са рислерима и филтрима не може потпуно извршити, и да се неиздвојени оксид мора таложити у цевима, јер кад не би било овог талога у цевима, зашто би се онда цеви испирале | 2

Господин РПг. Леко замера даље што се признаје да у водоводним цевима има гвозденог оксида, који датира из доба 1892 1897 год па вели: „ми знамо поуздано, да је водоводна мрежа дуго испирана и невероватно је да у њој има још тако старог талога.“ Како је испирана мрежа раније ми не знамо, али знамо то, да кад год приликом

| прскања цеви, — извадимо стару цев, да у

век нађемо по један слој гвозденог оксида на унутарњим зидовима цеви. Овај је оксид тако стврднут да се често пута мора длетом стругати, што значи да његов постанак датира из ранијег доба, а то је оно доба, „детињство водовода“ када је се у београдском водоводу радило без филтара 1892 и 1893 г. и доцније до 1897 год. када је било филтара али се радило као и без филтара. Заслуга што је се радило без филтара свакојако припада оном стручном хемичару, који је нашао, да се макишка вода може пити без претходног одгвожђавања и филтрисања! Тако исто не мања заслуга припада истом стручњаку што још данас има гвозденог та.

лога у цевима, јер да су одмах при пушта-