Српски технички лист

— 154 —

Списание на б»лгтарското инжењерно архитектно дружество у Софији изашао је“ 15. број с овим садржајем: 1., Теорија и пракса при одржавању путова. Инж. С. Симов 2. Значај старих бугарских грађевина и њихово проучавање (реферат за [ конгрес Бугарских инжењера и архитекта). Арх. П. Којчев. 3., Телефонски саобраћај и држава. Инж. Стефан Иванов. 4., Калдрмисање Софијских улица. (продужење), 5. Књижевност. 6.,

Разно 7. Вести из Друштва. ПА, Д.

Списанис на б»лгарското инжењерно архитектно дружество у Софији изашао је 16. број са овим садржајем: 1, Какво је у нас професионално образовање. (Реферат за 1 конгрес бугарских инжењера и архитекта). П. Момчилов, 9. Забалканска пруга од Трнова до Плачковца Инж. В. Тантилов. 3., Топљење снега помоћу морске соли Т. Ат. 4., Разно. 5., Вести из Друштва.

ПНАЈ ЈТ,

БЕЛЕШКЕ,

—

Презиђивање кампаниле пред Марковом црквом у Венецији. Било је основане наде да ће се порушена кампанила (звонара) Маркове црккве у Венецији моћи поново президати и довршити ове године, али се нада није испунила. Пре четири месеца довршено је зидање циглом и приступило се подизању тесаника за озиђивање саме звонаре, Стубови од Мегде апнсо који су стајали на источној, северној и западној страни подигнути су на своја места али гранитни стуб, који је стајао у средини јужних аркада, морао се радити изнова. Обе фигуре које су красиле источну и западну страну атике на звонари остале су потпуно неповређене те ће се опет поставити на своја места. Лавови светог Марка који су били постављени на средини северне и јужне стране атике скинути су за време француског заузећа Венеције. Сад ће бити опет постављени на своја „места. Пирамида изнад атике која је била пређе озидана од цигала, сада ће се израдити од

армираног бетона да би се уштедило на оптереће-.

њу. Сад ће се, као што јеи пре било, покрити бакром. Од пет звона само је највеће остало неповређено. Остала четири изливена су поново из материјала старих звона и стоје спремна на подножју кампаниле. Мисли се да ће довршење трајати до 25. априла 1911. године -— до Марков-дана по н К, и да ће тек тада бити потпуно готова ова кампанила која даје обележје Венецији, вароши на

лагунима. 1 Ј.

Нова теорија о вулканским појавама. Као што ће читаоцима бити познато, досад се мислило да вулканске појаве проузрокује вода својим наглим прелазом у паруу грдној количини. Међутим сада доказује Ађел Вип да код вулканских појава Вода не игра ону важну улогу коју су јој досад приписивали. Он то тврди ослањајући се на најновија испитивања и посматрања, која је вршио и сам а и његови сарадници и претходници.

Магле које избацују вулкани разне категорије све се топн између 870 и 1230%С, просечно дакле на температури од 10679. Загревајући лаве на ту температуру опазићемо да оне провру, да се надимљу и да се при том јављају експлозије. Њихов вонумен у течном стању најмање је 20 пута већи но у чврстом. Овај се опит може понавља _и с једном истом лавом небројено лута и појаве ће бити увек истоветне. Лава ће се надимати при сваком жарењу. Уз ово надимање бива увек и испуштање гасова. Ови се гасови врло полако издвајају и то само на температури врења. Гасови су састављени из хлора, хлороводоничне киселине, сумпор—анхидрита, угљеног анхидрита и угљен оксида.

Осталих гасова има највише Јоле 1250 27 лави има увек по мала количина хлорхидрата амонијака (8,5 до 17 милиграма на килограм стене) чи ја се пара придружује смеси гасова приликом ерупције. Када знамо волумен ових гасова, њихов напон у тренутку одвајања може доспети до џиновске снаге од 27 тони на квадратни сантиметар (а то је таман притисак базалтског стуба од 100 километара висине). Овај притисак је довољан да објасни рушење брда и проламање вулканских кратера.

Сви су поменути гасови суви док се не помешају с ваздухом. Само одвајање хлора може да произведе експлозију.

Све ове гасове производе четири тела која

једно на друго дејствују хемијски, или дејствују на лаву. Једно је азотир-—силицијума један или неко-

лико хидрокарбира, клорни силикати и силикати гвожђа. |

По мишљењу г. Брина вулканске појаве у којима се јавља и водена пара немају свој непосредан узрок у води, већ је вода само споредан и случајан агенс. Матеорска и подземна вода само су додатак вулканској појави, оне долазе као гост. А сам вулкански појав долази накнадно пошто из: баци сву воду из периферних слојева. После тога наступају чисто вулкански појави без примесе воде и влаге.

Код разних врста вулкана и разне каквоће лаве овај суви процес наступа различно, како кад престане споредна појава избацивања воде из површинских слојева