Српски технички лист
БРОЈ 21
У Београду Недеља 23. Маја 1910. г.
ГОД. Х2
СРПСОНИ
ТЕХНИЧЋИ ЛИС!
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
САДРЖАЈ: Улепшавање Београда. Ј. стр. —165— Члановима Удружења, стр. —166.— Обавештења о екскурзији стр, —167.— Хеншел—Голдшмитове локомотиве. М. Илић стр. —167.— Рад Удружења стр. —169.— Прилог теорији земљиног потиска (свршетак) Ј. стр. —170.— Страна техничка књижевност од Ј. стр. —171.— Учесницима екскур-
зије стр, —171.— Вести стр. 172.— Члановима Удружења стр. —172.—
Упепшавање Београда.
Збор београдских грађана поверио је новој општинској Управи да закључи доста велики зајам, а то задужење одобрио је и Државни Савет.
Свакојако је општинска управа добро размислила зашто тражи толики зајам и зашто задужује своје садашње грађане и будућа покољења тако великом сумом, коју неће моћи исплатити ни два нараштаја.
Кад се појединац задужује, он то онда може да чини из три разлога, у главном: из лакомислености, из неодољиве изненадне потребе или из спекулације. Друга врста зајмова може бити често сасвим оправдана, ако има изгледа, да ће материјални односи тог појединца у будућности бити сношљивији, те ће бити могућности, да се узајмљено поштено отплати. Трећа врста зајмова сасвим је оправдана ако има героватности да ће задужење донети реалне добити и учинити, да мудром употребом узајмљеног новца дотични појединац створи себи стално бољи економски опстанак и напредак.
Чини нам се да то исто вреди и за велике корпорације као што је и Београдска Општина.
Београд, престоница Србије, још има тип неуређене и лоше снабдевене вароши. Београду треба корените реформе, на којој се већ делом доста и радило а много мисли да уради. Тај рад захтева великих материјалних жртава. Садашњи грађани његови нису у стању да их подмире. Зато је доиста био
потребан зајам. Зајам ће плаћатиу првом реду садашња генерација, која ће махом сносити све незгоде за време извршења поправака и сразмерно ће мало уживати плодове тих рефорама. Потпуно ће их уживати тек доцнија покољења, те је и право, да и она сносе терете које ће изазвати задужење.
Само нам изгледа, да ти терети нису право ни правично подељени, Питање је: да ли је требало одмах узети баш тражену суму или бисмо се могли задовољити и с мањом. Јер у Београду је већ сад ужасна скупоћа и тежак живот и људима осредње ситуираним, а камо ли оној класи грађана, која се у Немачком језику назива : „Ојапгепдез ЕЈјепд“. Зајам ће изазвати већ одмах с почетка још веће намете но што нам је сад наметнут трошарином. Али ми овде прекидамо; ми нећемо да се упуштамо у даља разлагања, но ћемо да поверујемо у мудрости умешност наше општинске управе, као год што смо јој поверили и да нас задужи. Ваљда ће Управа умети наћи излаз из тешке ситуације у којој су њени грађани, те неће допустити да људи беже из Београда. Ми чак хоћемо да верујемо и то, да ће један део зајма бити и продуктиван, да ће се рентирати, а ако се згодно употреби, биће и цео зајам, ако не непосредно, а оно бар посредно, продуктиван.
Али да оставимо ова грађанска размишљања, која могу бити делом и погрешна у очима стручњака, људи, који се баве народном економијом и финансијом, па да пређемо на чисто техничко поље.