Српски технички лист

— 190 —

која су нашла места у неколико последњих бројева

Техничког Листа.

Г. М. Илић изволео је одмах у почетку свога |

разлагања нагласити да се не само не слаже са мојим мишљењем већ и да су моја тврђења нетачна. На ово сам слободан приметити: ла се ја још мање слажем са његовим мишљењем из следећих разлога:

1) Џто је једначина: К (а =ђ) = 26, 5 + 20; – кона о моментима сила, познато је из механике да за равнотежу мора бити збир момената сила раван збиру момената отпора, а у горњој једначини нема момента отпора унутарњег точка предње — вођилачке — осовине. Сем тога је коефициент трења

нетачна и непотлуна Јер на основу за-

погрешно схваћен и примењен—узет је мањи него.

што треба да буде. — Такође је крак « = 76 см, на коме дејствује отпор Су ђћ, нетачно узет. Са напоменом да је на страни 73., 74. и 75-ој признатог немачког дела: „Гле Елгепраћп Тесјик дег бесепмат, ЈМег Ттћец, Фе Гокотонмеп хоп Вшт Вагћапасп шпа уоп Воглез издање од 1897 год. назначено: 1': бочна силе К словом У; 2) притисци 5, О О, точкова А, А, А; на шину словима Р, Р, Ра 3.) размак а -=ђ = ПО см. + 95 см. крајњих везаних осовина словом а==205 см. 4) размак а=110 см. предње од средње везане осовине словом а, = 10сМ. 5. размак ђ = 95 см. средње везане осовине од задње словом 4» 95 см, 6. ширина колосека између средина шина г==ђ-ђ=76 + 45 80,5 см. — види сл. 63 на стр. 72 гореименованог немачког дела, — јасно је назначена следећа једначина, која је потпуно тачна, а која гласи:

ао ђ

у = Раб -—у 12

а која са примењеним словима, која је при својим разлагањима о Хеншел — Голдшмитовим локомотивама у техн. листу бр. 21. од 23 маја 1910. год., употребио г. М, Илић, гласи:

К(а = 0) = Сб, (а + ђ) + 2 О; +5ђ + С; !:

Или ђ у 8 К= а 2 6: 45 6 а

На страни 73. и 74. поменутог немачког дела од речи до речи стоји ово: Сигурност кретања возног срества — локомотиве –- у кривинама зависи од односа, који постоји између хоризонтално на венац спољњег точка прве—вођилачке— осовине дејствујуће силе У — овде силе К — и оптерећења спољњег точка. Тачно и опширно прорачунавање силе У— овде силе К—налази се у делу од Бедекера, „Точак и Шина.“ У оштрим кривинама већином бива додир спољњег точка са спољном шином у заокругљеном делу бандажа, који везује венац са

лазном површином банлажа, — види сл. 64 поменутог немачког дела—јер се лазна површина бандажа и у правом колосеку као и у блажијим кривинама оједе, а лазну површину шина већином оједају они точкови који се својим венцем не приљубе уз шину. Усљед укошеног 7. ј. нерадијалног положаја — или, што је све једно усљед нетангенциалног кретања — спољњег точка предње — вођилачке — осовине на спољној шини, бива додир између венца спољнег точка предње — вођилачке — осовине и спољне шине испред средине осовине — види сл. 65 поменутог немачког дела — и спољни точак има

због тога тенденцију да се пење на шину у чему га пак непрестано спречава оптерећење спољњег точка и принуђава да без престанка склизава уз унутарњу заокругљену страну спољне шине. Тонје главни узрок обостраном оједању, трошењу додирајућих се површина и изазивању највећег дела

отпора у кривини. Због склизавања одступа правац средњег притиска Р,, између точка и шине, за величину т. зв. угла трења у, од управне, повучене у заједничкој додирној тачци р на додирну површину — сл. 64 горе наведеног немачког дела. Р, је резултанта из оптерећења Р спољњег точка

(чији је правац вертикалан) и хоризонталне бочне силе У. Ако се при прираштају бочне силе У деси да 4 # буде раван 4 « — сл. 64 напред именованог немачког дела — онда се пење венац на шину и бива исклизнуће“.

„Сила У — овде има сила К — про/зрокује попречно померање унутарњег точка предње осовине на унутарњој шини, које — т.ј. померање бива у правцу (предње) осовине, пошто већи лазни круг — „Баште“ — спољњег точка услед склизавања не ступа у дејство. Остатак од У — овде од К — пренаша се помоћу вођица мазаличких кутија = „Ах ћтипсеп“ — на постоље — „Каћтепоечје !“ — локомотиве и дејствујући на краку = полупречнику г, предњег точка, образује спрег сила — т. зв. Ти ђ спољни, а олакшава унутарњи точак, при чемуђ означава размак средина шина, који у овом случају износи ђ = 76 + 4,5 = 80,5 см. јер је ширина главе шине 45 мм,, а размак између унутарњих вертикалних површина глава шине, 76 см. Овај део остатак од У (или овде од К. служи за вођење средње и задње—везане — осовине. Средња осовина — сл. 63 на стр. 72 поменутог немачког дела –- мора у своме правцу ка унутарњој шини непрестано да се помера и повећава отпор тиме што лазни кругови обојих њених точкова не следују — не одговарају — кривини колосека, већ теже да изазову окретање у супротним правцима. Ову тенденцију има и задња осовина. Код сва че-

„Кгаћераат“ — који у сразмери оптерећује