Српски технички лист

— 193 —

се површине изложене су утицају прашине); размак слободне осовине од задње осовине = р ЕР (сл. 8 у техн. листу бр. 10 од 7. Марта 1910 год)=(по фирмином цртежу) 2,1 мет.—овај је размак назначен са ђ -210 см. на сл. 2 у техн. листу бр. 21 од 23. маја 1910. год. — одстојање, задње осовине од хоризонталне компоненте Рђ = 300 кгр. у положа: ју најјачег скретања малог постоља (Б) са слободном осовином, дакле у кривини К=75 метара, 1,985 мет.

О утицају слободне осовине на бочну силу К предње — везане — осовине налази се на страни 78. поменутог немачког дела између осталог и ово: „Умесно је да, у колико јаче скреће од свог нормалног положаја мало постоље са слободном осовином, да у толико расте хоризонтално дејствујућа сила („Кискеје ктане) и. Р, за повраћај у нормалан положај малог постоља са слободном осовином. Ова сила и.Р, водећи локомотиву у кривини, дејствује на локомотиву на краку = а + с (који је код Хеншлових локомотива = 9,05 + 2,1 — 4,15 мет,) и олакшава бочну силу предње везане осовине за

сл. 67. на страни 77. напред поменутог немачког дела. Да би се могло увидети за колико се олакшава предња — везана — осовина, узмимо за пример да је код једне 5/, теретне локомотиве а = 4м. Ф == 2,9 мек ме = (02.

је = о" Р, = Ра == Р, — сл. 67 стр. 77 —

то износи сила, која олакшава бочну силу предње — везане — осовине једне чисто троосовне локомотиве, 0,16, Р,. одузима дакле у оштрим кривинама од бочне силе Р, предње — везане — осовине која — т. ј. бочна сила Р, — се изазива кад не би било слободне осовине, дакле кад би локомотива била чисто троосовна, '/, до јр. Код тендерлокомотива не сме се (којим се означава за колико од бочне силе Р, слободне осовине износи сила — в.Р, — за одржавање у нормалном положају малог постоља са слободном осовином) узети сувише велико: пошто тада сила «.Р,, која са повећавањем вредности и такође расте, при кретању локомотиве натрашке повећава бочну силу задње вођилачке — осовине за

6" Ра а

На страни 78-ој напред наведеног немачког дела говори се о локомотиви са спреда — т ј. испод димњаче —— постављеном слободном осовином. Хеншлове пак локомотиве извршене су са позади т. ј. испод кујне—намештеном слободвом осовином. С то

га оно, што је наведено на страни 78-о] поменутог немачког дела за кретање локомотиве, натрашке, важи за кретање Хеншлових локомотива унапред и обратно. Дакле, код Хеншлових локомотива, усљед утицаја слободне осовине, повећава се бочна сила К предње — вођилачке — осовине кад локомотива путује димњаком напред; јер, пошто је окретање око дотичног унутарњег точка задње есовине, то напред наведене силе, које се изазивају при одступању од нормалног положаја малог постоља са слободном осовином, дејствују у супротном правцу од бочне силе К, те се усљед тога ова повећава. А при кретању локомотиве, натрашке усљед утицаја слободне осовине, олакшава се бочна сила задње

везане осовине << за у, до У, од бочне силе задње осовине једне чисто троосовне локомотиве. Ако се прорачун изведе према овим наводима на стр. 78-ој] напред наведеног немачког „дела, — увек у односу на дотични унутарњи точак задње осовине као обртне тачке локомотиве, — добиће се с погледом на сл. 3. у техн. листу бр. 10. од 7. марта 1910. год., бочна сила Р слободне осовине:

А РА а на РАИ МР

= ~ (),77 тоне, 5 2,

(Коефициент трења 1! узет је овде да је = 0,25, о чему мало ниже сљедује објашњење).

Сила М. Р. опруге на збијање у нормалном положају малог постоља са слободном осовином = = #» Р == 6,2.0,77 == 0,154 тоне == 154 кгр, приближно се слаже са Хеншловим извршењем, јер је код Хеншлових локомотива у нормалном положају малог постоља са слободном осовином сила: Рр опруге на збиање (,„КискејеШ едет та“ 200 кгр. (чему одговара и = ~ 0,2597).

На страни 75-ој напред наведеног немачког дела: „Оле Ебзепђаћп = Тесћик дег Сесепуат, уоп Вшт, Ваткћанзеп ипа хоп Воглез, АцПасве хоп 1897“ наведено је да Бедекер узима при прорачунавању бочне силе У = К код старијих троосовних нормалних путничких локомотива пруских железница коефициент трења између точка и шине у попречном правцу кретања — или боље рећи клизања — точка

на шини | == да - 0,25, што је сасвим појмљиво:

јер је веће трење између точка и шине при кретању — или боље рећи клизања — точка на шини у попречном правцу колосека. од трења између точка и шине при кретању точка по шини у подужном правцу колосека, које је у „Нине“-у назначено са а 0,15 – 0,17, а што се у овом случају не може применити: пошто се при брзани локомотиве са 30 км, час то попречно померање са далеко мањом брзином врши — види и одељак: „Пле улдегајећепдеп | цпа ђежесепдеп АтеНеп ђе! Кол