Српски технички лист

БРОЈ 26 и 27

У Београду Недеља 4. Јула 1910. г.

ГОД. ХХ

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Домаћа индустрија фабрике Браће Р. Гођевца у Београду од Јпо. П. А. Д. стр. 205. — За спуштање тарифа за

уски колосек од |, стр, 209. — Париске подземне железнице од Ј. (наставак) стр. 210. — Вести: Личне вести стр. 211; Стечај стр. 212. Грађевинарске вести стр: 12 рт. Домаћа индугтрија Зорић), који је тада својим ђацима покази-

фабрике Браће Р. Гођевца у Београду

Још је жива успомена на Параносов Хан у Београду на Малој Пијаци — данашњем житном тргу Св. Николе. Данас гога хана нема а брзо ће се заборавити, као што је заборављена и она страћара — уџера у непосредној близини Параносовог Хана, у којој су пре 22 године Ранко Гођевац и Синови основали и инсталисали сопственом дакле приватном иницијативом прву фабрику металне робе у Србији.:)

Из те негдашње фабричице у малим тесним, ниским и мрачним просторијама поникла је и развила се данашња модерна и велика фабрака, за коју би нам позавидели и много јачи индустриски градови но што је скромни Београд.

Писац ових редова још ђаком (1892. г.) разгледао је ону прву фабрику, али на њега није учинила скоро никакав утисак, јер је увек себи ђачки престављао фабрике као колосалне грађевине препуњене машинама и у којима гамиже свет. Разуме се, да је искуство изменило погледе на свет, на индустрију и све остало. Професор (поштовани г. Св.

1) У то доба већ је постојала велика државна фабрика : Војно-Технички Завод у Крагујевцу, који је установљен ради државних потреба, али који ни у времену нерада није никада могао подмиривати приватне па чак ни остале државне потребе стога, што је гломазна и скупа администрација све послове толико одуговлачила и поскупљавала, да се увек могло са стране добити и пре и брже па и јефтиније но из крагујевачке фабрике.

Такође је пре Гођевчеве фабрике подигнута и железничка радионица у Нишу, опет фабрика у великоме стилу, и ако не

| снову за развиће велике,

вао фабричицу, изгледа да је имао друго мишљење и правилно гледиште, јер је у томе зачетку фабрике гледао добру и сигурну омодерне и добро уређене фабрике,

У оно доба заиста не би било саветно, а неби се ни смело што велико почети из два разлога, прво; што треба имати потр ошаче навикнуте да ту, на лицу места, подмирују своје потребе оним, што се ту може добити а друго: што је требало имати људи образованих у томе послу вештих и опробаних раденика а тога није било; дакле требало је прво васпитати и створити довољан број људи дораслих томе послу, па тек онда да се са малога пређе на веће. Да су изабрани пути правац били добри доказ је у томе, што је постигнут колосалан успех, јер поред Гођевчеве фабрике постоји и фабрика С. Јовано-

_вића и Брата, Бродарска радионица и друге

приватне механичке радионице. На дан 11, фебруара ове 1910. године чланови Удружења Срп. Инжењера и Архитекта — са извесним гостима ван Удружења — посетили су фабрику Браће Р. Гођевца, а

онако колосална као крагујевачка, али опет чисто за државне железничке потребе,

Вредно је на овоме месту напоменути и то, да је некада, у своје време — пре 30 година од прилике, у Вшетечковом млину постојала велика механичка радионица, али је она пропала како изгледа, за то, што није имала довољно рада. Остале приватне радионице биле су у тако малим размерама, да се о њима као предузећима блиским фабричким, не може ни говорити.

Ми ћемо се веома радовати, ако нам још неко пружи податак о развићу индустрије у Србији и радо ћемо га штампати,

Јпр. Д.