Српски технички лист

— 247 —

се степеницама на

други перон. За оријенлацију служе натписи. .

На фравцуским и белгијским главним железницама на два колосека правило је да те вози лево. Овде, код парнске подземне железнице одстуПало се од тог правила и вози се десном пругом. То је давнашњи споразум варошке управе с друштвом уличних железница, па је примењен и овде А сем тога и овим се још једном обележава жеља општине да њене подземне железнице оуду потпуно одвојено од главних пруга Публика се врло брзо привикла на ту новину,

Обично сва три степеника постављена су на челу сваке станице. Горњи степеник је или управно на правац шина или паралено. У последњем случају може бити још у средини тунела или на једној страни. Први је тип најобичнији и примењен је на пример код станице Ноге! де УШе други тип је примељен код станице на спољним буневарима а трећи на пример код станице Раја Коуал.

Код првог типа и мост изнад шина лежи на неколико метара испред почетка станице, како би степеник таман доспео непосредно на почетак станице. Степенице су мало укосо према оси станице.

Код другог типа сви су степеници паралелни

са осам пруге; само доњи степеници, имају у среди- |

ни одмориште 1, 6 м. широко. (наставиће се)

БЕЛЕШКЕ.

Напредак на Гоб5ћђетд—тунелу (Дужина 14536 пп.) у месецу мају 1910

На северној страни подножни је поткоп у гранилиту богатом лискуном у коме има делимице и

Хлорита и има гнезда лискуна и аплитичне интрузије. Стена је зрнастог склопа без одређеног правца слојевитости и неправилно испрепуцана.

Раскопавање 248 метара поткопа вршено је Мауег-овом перкусионом бургијом. Просечан успех износи дневоо 8,55 м.

На јужној страни, подножни поткоп, пролази кроз Гастернски гранит, који је местимице излучен као гнајс, и кроз збијен кварц порфир, који прелази у Хлорит—Серизит—шкриљац. Гранит је једар и неправилно испрепуцао. У шкриљастим деоницама нагиб слојева износи просечно 70% на југ а правац им је Сев. 55% Исток.—

Радило се с четири Јпсегзо—бургије на перкусију (удар) и избушено је машински 148 м. што чини просечно 4,63 метра на радни дан.

Напредак у месецу јуну 1910 г.

Северна страна

Јужна страна

|свега и _____[____|____

Пробијање поткопа у ју-

ну м. 251 142 393 Дужина поткопа 830. ју-

на м. 5158 | 5714 10872 Температура на месту

рада "С 16:59 992 Количина воде у литр.

на сек. 575 62 Просечан број раденика

дневно:

ван тунела 452 485 937 у тунелу 941 1340 2281 Свега 1398 1825 3218

Северне страна. Поткоп пролази кроз биогит гранит који има уселина кварц-порфира. Порфир је делимице слојевит. Гранит је једар и неправилно испрепуцан. Радиле су четири Мајерове бушалице на перкусију (удар). Пробијено је 251 метар поткопа што чини просечан дневни напредак од 8,96 м.

Јужна страна, Поткоп пролази кроз гранит који је делимице грајсове структуре'и прелази у серицитски и хлоритов шкриљац. Правац слојева је у гнајсовим деоницама просечно сев 659 Исток а нагиб 75" југ.

Са четири Јпрегзо! бургије на удар постигнут је напредак од 132 м у поткопу што чини просе-' чно на дан 4,37 м.

3):