Српски технички лист

— 270 —

Задатак би и ове варијанте био, да се смањи успон уз Рипањску рампу. Тога ради морала би се пруга од Км. 21 пред Рипањском станицом до Км. 25 реконструисати, да се добије просечан успон од 89. Ово би било веома тешко извести, пошто је на тој дужини долина Топчидерске реке веома уска, те би грађење паралелне пруге стварало велике сметње саобраћају, јер би се пруга морала местимично издизати за 1,5 до 1,80м. а тиме би се затрпавала главна пруга и оме. тао саобраћај. Од 25 км. долина је мало шира и варијанта би ишла паралелно са главном пругом до вијадукта на В. Потоку, где би се окренула п тунелом испод „Трешње“ сишла у реку Раљу у близини Мале Иванче па на варијанту М]Ј

По висини пењања ова би варијанта била чак нешто повољнија од варијанте ЈУ, јер не би имала изгубљених падова, али би према повученом пробном полигону тунел испод „Трешње“ био скоро 3 км. дугачак, а силазак низ „Орашје“ — дубок и стрм каменит поток—веома тежак и скуп. Иначе у погледу каквоће земљишта и ова би варијанта била повољна, јер је терен потпуно здрав.

МТ, Варијанта Београд — Топчидер—Раковички Поток Бели Поток—-Врчинска Река – Врчин— М. Иванча —М. Пожаревац Умчари—Колари—село Доња Раља — Враново—Крсна до везе са Смедеревском пругом.

Баријанта се одваја од Топчидерске станице иза излазне скретнице на км. 5+430 али би се претходно морао поставити од Београда до Топчидера и други колосек, од кога би се један крак од Сиротановића стругаре одвојио директно на Савски мост а који би служио за директни саобраћај робе са Аустро-Угарском. Од излазне станице у Топчидеру па до 6--900, где нова траса иде паралелно са постојећом пругом, поставиће се нова станица за ранжирање. Регулисањем Топчидерске реке на овоме делу добиће се један плато од 1400 до 1500 м. дужине и најмање 200 м. ширине, на коме ће се поставити нова станица за ранжирање, која ће омогућити, да роба намењена за Аустро Угарску, иде директно Савском мосту не улазећи, у Београд ску станицу.

Одкм 6 + 900 до утока Раковичког потока иде траса долином Топчидерске Реке на подножју саме косине на десној обали, а са успоном од дуо. Од утока Раковичког Потока продужује се траса десном страном истога опет са највећим успоном од 8'/о до саставака двеју притока Раковичког Потока на поднож-

ју места званог „Бабићев Луг“ одакле се на подесном месту, између оба потока, тунелом од 1300 м. дужине пробија кроз вододелницу испод Бело Поточке механе и улази у јужну притоку потока „Баре“. Највиша кота у тунелу је 154,90. Нивелета истога показује пад у оба правца са уметутом хоризонталом од 200 м. дужине у средини. Падови у тунелу смањују се према пропису у размери 5:9.

На 300 м. од изласка из тунела Белопоточког, а на км. 18 саградиће се постаја Бели Поток Од постаје Бели Поток продужује се траса десном косином потока „Баре“ до његова утока у Врчинску Реку, даље косином леве обале ове реке са падом од З'о све до км. 21 + 100, одакле почиње хоризонтала км. дугачка која лежи на коти 124,60.

Од км. 24 + 100 па до км. 26 + 000 пење се траса са б'уо успола, да даље на хоризонтали од 1400 м. дужине прима станицу. ШП. класе Врчин, која лежи на км 26 + 500

Од станице Врчинске иде траса даље све левом обалом Врчинске Реке са успоном прво од бо, а по томе 8'о до саставака обе притоке Врчинске Реке северно испод места званог „Бошњане.“

Од саставака обеју притока Врчинске Реке иде траса левом страном западног потока — званог „Пећине“ -- све дотле, док пад потока допушта, па право вододелници на месту званом „Липа“ Испод „Липе“ пробија траса вододелницу једним тунелом од 800 м дужине, а на највишој коти 187.09.

Ова кота је уједно и највиша тачка целе трасе од Београда па до М. Крсне.

Овај део трасе између оба тунела са једним делом код Манастира Раковице показује се и као најтежи на целој линији и савлађивањем истога, може се рећи да је решено питање о савлађивању тешкоћа на целој варијанти.

На прелазима преко потока: „Конопљиште“, „Брановац“, „Глеђевац“, „Староселски“ и обе „Карагаче“ морају доћи већи објекти са високим насипима и дубоким усецима са обе стране истих. Преко „Конопљишта, пројектован је вијадукт са два отвора од по 40 м. распона, а 18. м, висине.

Ш. (продужиће се)