Српски технички лист

— 822 —

2 "Расхода је било:

На плате чиновника, званичника и слу-

житеља 1,377.994-28 дин. На остале расходе 1,000.358:30 _„ Свега: 2,378.352:58 дин.

3. Бесплатна званична радња поштанско телеграфска представља

вредност 843.802:85 дин.

Према овоме од бруго прихода на режију иде 90, а чист је приход 10. — Међутим ако се узме у приход и сума бесплатне званичне радње поштанско-телеграфске, а то у ствари и јесте приход (без обзриа што га држава поклања), онда је од поште, телеграфа и телефона чист приход: према расходу 32:68.—

Пошта и телеграфи у земљи имају нарочиту функцију и важност, да се од њих већи чисти приходи не траба ни да очекују. Међутим режија од 68% је задовољавајућа, и ако она у ствари код нас не треба да буде већа од 55"

Поштанско особље. — Особље се дели на чиновнике, званичнике, служитеље и раднике.

За служитеља може се поставити сваки грађанин, под условом да је писмен.— Служитељи према врсти посла називају се: разносачи, надзорници линија (чувари), канцеларијски служитељи и кочијаши (поштански момци). По платама деле се на осам класа. Почетна је плата 540 дин; Повишице су после две или три године по 60 дин. на годину. Максимална је плата служитељу 960 дин. на годину. Изузетни служитељи у Београду, где је живот скуп, постављају се са почетном платом од 720 дин. на годину (ТУ. класа).

Званичници се постављају преписом, све до плате поштара М! класе. Званичника има две врсте: женскиње — телефонискиње и мушкарци. — Телефонискиња може бити бесплатна и са платом. И ако је прописано да приправнице за телефон практикују бесплатно по два месеца, служе оне бесплатно често и 610 месеци. На крају трећега месеца праксе, полажу испит. Прва им је плата после праксе 30 дин. на месец. Почетна званичничка плата је 720 дин. Повишице износе по 120 д. на годину. Имају три класе: 720, 840 и 960 дин. Даљих повишица за женскиње нема. Изузетно женскиње одавно у служби, каои мушки, који због година не могу добити указног звања, имају максималне плате 1260 дин. на годину. —

У поштанско-телеграфску службу примају се младићи који имају шест разреда средње школе и једну годину поштанско-телеграфску стручну школу. Школа је државна, под надзором поштанско-телеграфског одељења и обавезна; траје годину дана. По свршеној школи постављају се преписом за званичнике (писара) са 768 дин. на годину. По каткад служе и по неколико месеци бесплатно. После 2—3 године у овоме звању постаје привремени поштар са платом од 1020 дин. на годину. Кад три године проведе у овој класи поставља се указом за поштара МГ кл. или писара Ш. класе са 1515.60 дин. на годину. У опште међу поштарима сматра се као изузетак кад се после службовања од 10 година добије М класа са 2020.80 дин.

Даље четири класе поштара повећавају се на крају треће године са скоро 500 дин., тако да прва класа износи 4031.60 дин. Секретара, који се постављају између пошта ра, има пет класа. Пета класа је велика 95926 дин. а прва 4041,60 динара. Исто тако из поштара се постављају контролори, којих има три класе. Трећа класа је 3031'20 а прва 4041:60 дин. Механичар !. класе, благајник — књиговођа прве класе су по платама равни поштарима, секретарима и контролорима |, класе. Багајник И. класе раван

је секретару |. класе,

Привремени кондуктери имају плате званичника. Деле се у три класе: 768, 1020 и 1260 дин. на годину. Указних кондуктера има шест класа почевши од платн 1263 дин. на годину. Повишице су од класе до класе

"по 252 дин. на годину. — Највећа им је пла-

та 2526 дин.

Као што се види, кондуктери, који скоро цео свој живот проводе на поштанским колима, мало су награђени за свој напорни и тежак рад. —

Више особље поштанско-телеграфско, почевши од комесара па до инспектора — начелника, почиње са платом од 45 46:80 па иде до 6062:40 дин. на годину.

Пошта има и једно друго ниже особље кочијаше или поштанске момке, које само стоји под надзором поште у извршењу послова, а плаћају га закупци пошта. Њихова плата зависи од погодбе. Закупци ово особље

и одевају.

Као што се из ових података види, поштанско-телеграфска установа у Србији је већ стара установа, а ради на основи преживе-