Српски технички лист

— 325 —

приликом описивања трасе. Овај је тунел дугачак 5300 м. и у сравњењу са много дужим Алпијским тунелима он није тако дуг, али по своме положају и тешком саобраћају са сувише удаљеним насељеним местима, може се извођење овога посла ипак рачунати у једну од најтежих тунелских грађевина у Европи, коју је предузимачка фирма у сваком погледу са пуно части извела.

Највеће тешкоће при извођењу дужих тунела проузрокују: стена, вода и топлота земљина. Стена код овога тунела је била гранитна и врло тешко је се дала бушити. И вода је нешто досађивала, али је се доцније показало, као што је у осталом било претпостављено, да над тунелом постојећи (вјећатапа, није чинио грађењу никакве сметње. Температура стене у тунелу зависила је од висине брега изнад тунелске осовине. Код Стаећајвеп-а је ова висина око 600 м. и температура стене била је према овоме на 20%С срачуната а температура ваздуха није трсбала прећи при довољној вентилацији 25". При извођењу показало се је, да је се одличном вентилацијом тумпература била снизила на 189 С. Посао је почео 1895 год. Припремни радови трајали су око године и по дана. М ово је време употребљено за подизање једне централе за добијање снаге на Кјозјо5-у код Магпаћајзеп-а одакле су је спроводници водили ка источној страни тунела. У почетку је било претпостаљено да се на источној страни примени само ручно бушење, али је чврста стена захтевала машинско бушење. Овде су примењене Егбнћ-ове машине за бушење са збијеним ваздухом. На западној страни код Орзењ-а била је искоршћена снага Саподајвјов-а за рад хидрауличких машинских бушалица.

Доњи поткоп — за правац — пробијен је године 1902 а цео тунел потпуно готов предат 1906 год. Пошто је за предузимача било врло тешко да набави довољан број спремних;радника и пошто са радом машина бушалица, сами норвешки радници нису били довољно упознати, учињен је 1900 те год. покушај да се узму Талијани за граћење тунела.

Педесет Талијана са сопственим надзорницима и инжењером дошли су у пролеће 1900 год. Кад се довољан број Норвежана извежбао у машин. бушењу вратили су се Талијани натраг. —

Потрошња динамита код овога тунела износила је 225.000 кг. Потрошња експлозивних материја око 500 км. Број избушених рупа износио је око 350 000 и њихова укупна дужина око 350 км.

Односи зиме 1902 — 1903 илуструју страшне тешкоће при овоме послу.

(наставиће се)

| да ће са свеје стране учинити све што до

РАД УДРУЖЕЊА

поводом пројекта Закона о уређењу Министарства Грађевина

Према одлуци овогодишњег ХХ]. главног скупа Удружења Срп. Инљењера и Архитекта: да Управни Одбор проучи законски пројекат о уређењу Мунистарства Грађевина, и да у једној представци достави Господину Министру Грађевина жеље и захтеве нашег Удружења, Управни Одбор претресао је то'плтање на неколико својих седница. После је о том питању дискутовано и на неколико месних скупова, а после свега израђена је једна преставка, упућена Господину Министру Грађевина. У тој преставци изложени су главни захтеви нашег Удружења у виду допуна и измена ранијег пројекта овога закона, на коме је наше Удружеље доста радило. |

Ову представку која је и у нашем „Техн.

| Листу“ одштампана, однели су и предали Господину

Министру Грађевина изасланици Удружења, које је месни скуп одредио. Господин Министар Грађевина примио је врло лепо нашу представку и наше изасланике. И ако се у неким погледима не слаже са нашим Удружењем, Господин Министар је обећао њега стоји, и да ће се постарати да у нови закон уђе према могућности све оно, што је за напредак наше

| техничке струке корисно и потребно.

И ако је ово питање било веома важно како по нашу техничку струку тако и по нас инжењере и архитекте, иако су чланови Удружења у великом броју позивани од Управе да толазе на мене скупове и да узму учешћа у прстресању овог питања — ипак је одзив чланова био тако слаб, да често пута није било на окупу ни по 20 чланова — колико је за пуноважан рад скупа пстребно — већ од

| њих 50 званих долазило их је једва око 15! А то

је за сваку осуду. Детаљнији рад Удружења на овим месним скуповима види се из следећих записника.

[| месни скуп 15. 1Х. 1910.

Председавао Потпредседник Удружења Влад. П. Митровић; секретар Неш. Смиљанић.

Присутни чланови: Дан. Владисављевић, Милош Илић, С. Шевић, М. С. Милосављевић, Јов. Симеоновић, Милош Стефановић, П. А. Димић, Мил. Ј. Смиљанић, П. Гачић, Бор. Пајевић, Радиша Николић, Јова Николић.

Пошто на окупу није био довољан број чланова да би скуп могао пуноважно радити, то је овај скуп претворен у конференцију, те да се бар присутни чланови из ближе упознаду са радом и