Српски технички лист

БРОЈ 47.

У Београду Недеља 21. Новембра 1910. г.

ГОД. Х2

СРПСКИ

ТЕА

И ДИ(1

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Орпски техничари пред Одбором Општине Београдске од В. стр, 345 Железнице што се подижу приватним ка-

питалом и експлоатишу у приватној режији од Свет. Ж. Мих. стр. 346 Рјуканска електрична железница у јужној Норвешкој од М. М. Аћимовића инж. стр. 348. Заштита гвоздених конструкција противу рђања од М. М. Аћим. стр. 349. Рад Удружења, поводом пројекта закона о уређењу Мин, Грађ, (свршетак) стр. 349. Техничка Књижевност: Кеуце Тесћидие 4' Опепе од Ј. стр 850. Стечај. стр. 351. Белешке: Тунел испод Босфора стр. 351. Извршење другог Симплонског тунела стр, 351. Вести: Грађевинарске вести, стр. 351. Стечаји, стр. 352. Члановима Удружења стр. 352. Обавештење стр. 352. Претплатницима Српског Техничког Листа стр. 352.

Српеки техничари пред Одбором Општине Београдеке.

На одборској седници вароши Београда од 12. ов. мес. пало је тако оштрих и тешких израза о спреми и способности српских инжењера и архитекта, какве је ретко чути ма за коју грану јавних раденика у нас.

Било је то приликом дискусије о предлогу Суда: да се изврши преуређење и груписање свију техничких одељака општинских и за директора свију тих послова добави стручно техничко лице са стране. Истина, није било од Суда изрично предложено, да се то лице тражи искључиво да је странац, али су услови у конкурсу такви, да тек само што се не каже; тражи се тако и тако лице, које мора бити странац. Ми нећемо да улазимо у то, шта је сметало Суду и Одбору општинском, да одмах отворено не искаже своју жељу, али и по самом конкурсу, а још више према говору одборника, који су гласали за предлог Суда, јасно се видело велико негодовање на српске инжењере и архитекте. То негодовање пропраћено је и примерима, како је неки наш инжењер направио кућу без темеља, други ово, трећи оно, и тако се донесе решење да се набави стручњак са стране, који ће подићи ову запуштену варош из прашине и блата на ступањ модерно уређене вароши.

Српским техничким раденицима не може бити криво кад се каже да у свету веће и старије културе има бољих техничких раде-

ника, но у нас. Али се начин третирања тога

| питања не може допустити ни самим општин-

ским одборницима, како су они покушали да

| представе рад српских техничара.

Наводити онакве примерео кући без

" темеља, што је у ствари истинити случај јед·" ног аљкавог и реците несавесног чиновника, не

може бити мерило опште вредности једне струке јавних раденика, као што се не би

"могло приписати у опште незнање и несоли-

дност француских техничара случај са кућом од пет спратова, која се при довршетку срушила у самом Паризу пре три године. Још једно питање намеће нам се овде зе одговор, које нам се често у последње врему набацује у грех. Мислимо за скупштинска зграду, „то ругло српске технике,“ како реће једно јавно гласило. Српски Технички Лист

"је међутим на време још пре почетка грађе-

ња предочавао све ове несреће које су наступиле и које ће наступити, па меродавни нису нашли за потребно послушати нас! Зато

и сад ено темеља који кисну и пуцају

Свуда, на коме год послу хоћете, само се слушају „наши.“ Свако друго мишљење је немеродавно; иу техници се гледа колико ко гласача има за собом, онолико му вреди реч. Ко има највише гласова тај је највећи технички стручњак, тај све зна! Већ неколи-

| ко година у Одбору се само гласа, парадира

са говорима и тако рећи вештачки одржава сваки свој број гласова; једнако се нешто тражи да се ради, да се подиже, да се креће, виче, ларма...... А време пролази, милион по милион узајмљује се и троши; велики општин-

ски радови без система, без здраве једне