Српски технички лист

ворност за резултат комисијског рада па се нико и није озбиљно-упуштао у дубље студије нити се бринуо о томе како ће венац или

будућа улица изгледати у природи, какве ћеј

грађевине бити подигнуте, каква ће бити пијаца, где ће доћи јавне грађевине и колико ће заузети; какав ће изгледати нивелман пијаца и улица ит.д. ИТ.Д.

Доцније дође и пројекат нивелације. И тај је пројекат рађен без дубље студије. Као да се хтело да се од брдовитог предела начини тепсија Ништа нији било пројектанту да прокопа улицу местимице за 2—3 и 4М,

Последица свега тога то вам је садашња престоница.

Доцније је дошао распис или министро-

ва наредба да у тој и тој улици морају бити. и тој улици опет троспратне

„виле“, у тој куће и т. д.

И ми у Београду добијамо Крунску ули- |

цу с „вилама“ код којих окућница цела не мери више од 300 до 500 м“ Но најзад од кога је добро је и толико.

Али се варош грана. Подиже се Енглезовац и Врачар. Долази рејонско питање. Сваки вуче на своју страну. Београд се шири.

За 80000 становника варош се раширила то- |

лико да натом простору може комотно стати

400.000; а треба водовод, калдрма и канали-.

зација. Шта ће се пре и како ће се>2

Пре две три године израдио је г, Д. Леко |

архитекта пројект за регулацију дунавског краја. Тај пројекат прегледао је и месни скуп нашег Удружења и топло га је препоручио.

Тај пројекат је штампан у нашем листу, штам- | пани су и разлози који су удружење руко-

водили да тај пројекат прими и топло препоручи. Али је неко ипак изменио пројекат и покварио донекле и то — због канализације.

Као што видимо погрешака је била у изобиљу. И сад треба то некако поправити. Па како 2

Имали смо искуства с комисијама и из одбора и ван одбора општинског. Показало се да не ваља.

Ја бих сад предложио други пут, којим су пошле друге напредне вароши а то је стечај.

Мислим да би требало расписати стечај за израду новог плана регулације Београда и то стечај с великим наградама тако, да се рентира и стручњацима светског гласа да се лате посла.

Пре неколико месеци излазили су у чешком техничком листу пројекти регулација извесних делова града Прага. И ја се надам да би људи који су умели да израде тако лепе

и смишљене пројекте за Праг, били кадри поправити и наше досадашње грешке и од Београда створити лепу варош. А сем тогаи међ нашим млађим нараштајем архитекта има људи који би такође имали и довољно вештине и добре воље за тај тежак рад. Могли бисмо дакле расписати стечај за техничаре (Славене и ја се надам да бисмо добили неколико лепих решења. Али да се до тог дође треба добро одрешити кесу и припремити потребан материјал : . тачан план ситуације не само уличних фронтова већ и окућница заједно с висинским котама; сем тога још и колико толико сређен програм те да се зна бар у главном где ће се и какве ће грађевине

„подизати.

Мислим да за овај посао још није доцкан и да се може успешно извршити.

Ја а (О,

(татистички преглед саобраћајних резултата. Српских Државних железница за 1909. Т.

[) Нормалне пруге. а) У 1909. год. у централној и егзекутивној железничкој служби било је особља; Чиновни«а сталних и привремених 169 лица ( 5'199/) Званичника сталних и при-

времених =, 853 ,„ (10989) Служитеља сталних и при- да времених 626 „ -(19'3340)

Помоћнога особља, (чиновника, званичника, приправника, преписача, цртача, занатлија, раденика и надничара) : 9091 лица (64559)

Свега 3239 лица Према томе на један километар стварне дужине свију железничких пруга долази 0.25 чиновника, 0.51 званичник, 0,91 служитеља и 3.05 помоћног особља — Свега: 4:72 особе на 1 км. На концу 1909 год. дужина пруге нормалнога колосека била је 555.6 км., а тарифских 564. Км.

Уложени капитал. Стварно утрошени капитал око грађења, заједно са експропријацијом на свима пругама нормалног колосека (за пругу Сталаћ — Крушевац није урачунато): Износила је

107,856.121:09 дин.

За возни материјал и инвен-

тар издато је до конца

1909. года 22,931.432:38 дин.

Свега 130,787.553:42 дин.