Српски технички лист
— 366 —
2 Пруга Забреж — Ваљево
Стварна дужина! 67.425 км., а терифна 90.00 км.
На грађење ове пруге утрошено је: нема података.) Укупна вредност инвентара и возног материјала (нема података)
Пропутовало је путника 63,745 лица, 2,854-836. путничких километара
Сваки је путник пропутовао 448 км
Транспортовано је робе: 22904:32 тона. са 1,177,129 тонских км. — Свака је тона просечно прешла; 51,4 км.—Чисто оптерећење товарне снаге теретних кола било је 39,969/.—Укупан бруто приход је био 242.796,15- дин. — Од путничког км. 4,36 паре, од тоне и км. 9,89 пара; Од тарифског км. 2697,73 дин. Од возног километра 1,64 дин,
Трошкови за експлоатацију су износили 68,905,63 дин,
Саобраћајни коефицијенат био је; 29%
3. Пруга Ћуприја–—Сење—Равна Река (ширина колосека 0.75м.)
Од Ћуприје до Сењ. Рудника служи за превоз угља за државну потребу (железнице) и за јавни саобраћај, а од Сењ. Рудника до Равне Реке служи искључиво за превоз угља за државну потребу. а) Стварна дужина пруге је 21'810 Км. а тарифна 30 км.
На грађење и инвентар ове пруге утрошено је до краја 1909. год. 2,202.169:55 дин.
На прузи има три станице (и једна постаја)
Овом је пругом пропутовало 7.859 путника са 222.075 путничких километара. Сваки је путник пропутовао просечно по 28.2 км.
Транспортовано је пртљага, паса и робе (за приватне) 1.057:54 тоне, режи послатака 2.743'30 тоне, угља за железничку експлоатацију 63.665:40 тона, угља за оржавна надлештва 3'846.60 тона, угља за приватна надлештва 27'282.830 тона.
Скупа свака је тона прешла 830 км.— Чисто оптерећење товарне снаге било је: 94.02%/,
Укупан приход на овој прузи био је, 42'042:83 дин. (ово је приход само од приватних послатака и путника). по тарифном км. 1'401'41 дин, а по возном км. 0.88 дин.
Укупан бруто приход био је. 42:042,88 -- 7
„ расход за аксплоатацију : 87:241:79 д. Саобраћајни коефицијенат : железница не показије; доплаћује из других прихода.
6) Пруга Сењ, Рудник—Равна Река дугачка је 10 км. == Она се од угљане рампе у Сењ. Руднику (на висини од 510 м. над морском површином пење за 200 м. у вис достижући највећу висину од 700 м. код „Пасуљанове Ливаде.“ — Одавде се спушта до Равне Реке за 100 мет. тако да је рам-
па за угаљ у Равној Реци на висини од 600 м. над морском површином. — Пруга је у великом паду,
са
достиже падове до 529. јако кривудава, и један до данас у Србији од најтежих и најинтересантни– јих објеката. — Њена дужина према ваздушној линији стоји као 10:4 — Израд: ове пруге стала је око 800.000 дин. — Сама инсталација је врло модерна и практична и једина на Балкану, стала је око 435.000 дин., а зграде око 70.000 дин. — Сви ови уложени капитали исплаћени су. — Има две станице и један мимоилаз: — Колико је од користи, има ли шта да превози, како се рентира —нема података.
4, Пруга ћЋићевац--Св. Пета р-Бела Река (ширина колосека 0.76м.
Служи искључиво за пренос железничке грађе (за прагове) и дрва из шума Буковика и Рожња.Дугачка је 22.2 км.
Има три станице: Ћићевац (завод за импрегнисање грађе), Св. Петар и Белу Реку. —
У 1909. години било је на овој прузи 1018 возова, који су превезли 31.438 тона. — Размера нета према бруто терету било је 64.47%, — Чисто оптерећење товарне снаге колске је било: 53.639/,.
Трошкови експлоатације ове пруге урачунати су у трошкове експлоатације шума Буковика и Рожња.
Других полатака нема.
5. Пруга Крушевац—Краљево. (ширина колосека 0.76м.)
Прелата јавном саобраћају 1910. год. — Дугачка је пруга стварно 57 км. У грађењу је до Ужица. — Сви подаци о коштању, инвентару, при-
| Ходима расходима и о експлоатацији у опште, 0о6" јавиће се доцније,
пошто су ови подаци за 1909. годину. (Ипак се зна да је крушевачка пруга у 1909. год. показала прихода: 21.686:59 дин. а расхода 3616:71 дин).
ж
Социјални положај железн., особља.
Минимална плата особљу сталним и привременим, месечарима, утврђена је законом од 1910 г. 2:50 дин. дневно. Тим је законом одређена периодска повишицаи и заведена једка врста обезбеђења радника у случају болести, инвалидитета и: старости. Законом је одређено одсуство за одмор и ограничено радно време; даље повећане су километрашке награде, награде за (изесне) ноћне радове и држави је стављено у дужност да особље;помаже у набавци одела. —Закон нарећује оснивање железничке школе.
Обични радници плаћају се од 1.50д0 5. дин. дневно специјално стручни до 12 дин.
Највеће систематске плате иду до 10000 дин.. годишње.
За узајамну помоћ железничко је особље ство-