Српски технички лист

— 388 —

Да бисмо прорачунали количину гасова, коју израђена пара са собом из димњаче повлачи, поделимо вредност за О са вредношћу за [) из једначина 2.) и 3.) и добићемо:

о _ Е

р СЕ Њо

= раттрх. Њ— рх

или, ако се из једначине 17.) унесе у ову последњу једначину вредност за

—==-===-=-< ,„ дорице се; њЊ— рх Ра | (гадидет 5 ТЕ Је ар 2 р _—__2.љ% На “(5 а из овога: Б Ко данс | | | пи нео атинин а, 18. 89 "а + |

Од једначине 18.) тачније су од Цајнера 19. И Брун [28 )ј:

следеће једначине

Б с 2: = ет и _ ИРИ Цајнер 19.) а С а р гуг | | КУ а им р 1" | воз Грове 90.) 2. офа +) + пе Ри е«. Њ

Ако се сравне једначине 19.)и 20) са једначином 18.) увидеће се да ова последња даје веће резултате. Тако н, пр. нека је за коничне димњаке:

Ћ а з ава Есе 6 9:25: == =, = о ,Њ ши: 3

К да се добија: |

== 0 ВОДИ О ==>0. 6 ОНЕ

= 2,78 према једначини 18.)

= 2,69 према једначини 19.)

даје је

= 2,60 према једначини 20.)

што ће рећи да један килограм израђене паре повлачи са собом из димњаче 2,78 кгр. одн. 2,69, кгр. одн. 2,60, кгр. гасова. Изналажење тачне вредности

квоциента р није могуће из разлога тога, што је

несигурна вредност ф. Пошто се ф у једначинама 18.) 19) и 20.) појављује са квадратом, то незнатне промене вредности ф јако утичу на вредност кво-

циента 9/р. Тако на пр. ако се узме да је место

| 3,38)

онда се за ( = 10

они Шо пост ди рт талве

добија из једначине 18.) да је: | = 2,64

1 | ; док се међутим за ф - 3 3 исте једначине добија је У 2.78 а је А да ] р

Што се тиче регулисавања промаје, познато је: да кад би степен доброте котла био константан, онда би при већој или мањој потрошњи паре израђена пара повлачила са собом већу или мању

| количину ваздуха. Но пошто се јачим или слабијим

сагоревањем угља мења и степен доброте котла, то су за регулисавање промаје потребна нарочита

| срества.

Из једначине 18.) увиђа се да се тежина гасова, коју један килограм израђене паре са собом повлачи, не мења кад се не мењају вредности ђ, Ћ, Б, фи С и да промена напона, са којим израђена пара напушта конус, не утиче на промену вреднос-

0 .

ти квоциента Из исте једначине 18.) увиђа се

| да се може изазвати промена вредности квоциента

променом вредности Њњ, Б, К, и %, дакле про-

меном попречног пресека: 1. горњег отвора конуса 2. димњака; 3. водогрејних цеви и 4. променом 0тпора на које гасови наилазе на своме путу до изласка из димњака.

Из једначине 18.) увиђа се да се, са смањивањем горњег отпора конуса, дакле са смањивањем вредност

ћђ повећава вредност квоциента , а према томе по-

р већава се и продукција паре у котлу. Но са смањивањем горњег отвора конуса смањује се и корисан рад паре у цилиндрима: јер се повећава контрапритисак -— Сесепатек — на клип.

Регулисавање промаје, са мењањем отвора димњака или са мењањем попречног пресека водогрејних цеви није у пракси нашло примену. Регулисавање промаје похоћу промене ф бива у пракси обично јачим или слабијим отварањем клапна на пепеоницама, а ређи јачим или слабијим набацивањем горива на огњиштима.

Да би предочили утицај промене вредности

Њ и ф на вредност квоциента бр Узмимо да је ђ