Српски технички лист

= [43

дакле дупло више од горе наведених вредности. Овај однос даје се констатовати на пр. на брдским машинама бренер-жељезнице.

Са овим горњим разлагањима утврђени су главни пресеци димњака и главне дуваљке ; а још остаје да се утврди положај главне дуваљке према димњаку односно према најужем отвору димљака. Горњи отвор конуса, односно горња ивица конуса, мора се налазити нешто мало више изнад највишег реда водогрејних цеви што је потребно зарад тога, да не би топлотни часови, који у ховизонталном правцу излазе из водогрејних цеви, наилазии'на израђену па-

ру која се при излазу из конуса у вертикалном правцу креће, што би штетно утицали на дејство изргђене паре; а сем тога да би се топлотним гасовима олакшао улаз из димњаче у димњак. Већином се положај главне дуваљке одређује с обзиром на лако чишћење водогрејних цеви. Да се израђена пара не би у димњачи ширила, већ да из конуса излази у виду млаза, даје се унутарњим површинама конуса, са којима израђена пара долази у додир, благ нагиб, у виду конуса или купе, због чега се главна дуваљка зове још и конус. Да бн се избегла сувите велика дужина конуса, а да би се ипак при том постигао постепен прелаз израђене паре из пароодводне цеви у главну дуваљку, подесан је

| 1 А 7 10 10 да би топлотни сасови одмах дошли у непосредан додир си млазом израђене паре при самом њеном излазу из конуса, потребно је': 1.) Да су дувари конуса танки, нарочито у близини горњег отвора конуса,

коницитет главне дуваљке од

кроз који израђена пара напушта главну дуваљку, или 2. да се јако укоси спољна површина конуса у непосредној близини горњег отвора конуса. Напред је наведено, да је од великог утицаја на дејство конуса положај главне дуваљке према димњаку т.ј. одстојањејгорње ивице конуса од најужег пресека димњака. На жалост, теоријским путем не може се ово одстојање одредити: јер седо сада није могао одредити облик млаза израђене | | |

паре кад иста напусти конус. С тога сеу овом

правцу морамо ослонити на резултате практичних истраживања одстојања и на опите, које је у своје време Присман извршио и нашао да је одстојање Х горње ивице конуса од најужег пресекаа димњака :

Х = 5 Фа за коничне димњаке, а 1 Хе та: 5 за цилиндричне димњаке при чему је Ф5, = пречник најужег отвора коничног |

димњака односно пречник цилиндричног димњака, На основу присманових опита износи коницитет

унутарње површине димњака —

12,5

~ а пречник гор-

њег отвора димњака 1,6 д5.

Код конуса са променљивим горњим отвором отвором, обично је при потпуно одн. најјаче отвореном конусу, пресек највећег горњег отвора конуса нешто мало мањи од пресека једне пароодводне цеви, а при потпуно т. ј. најјаче затвореном или стегнутом конусу, пресек најмањег горњег отвора коноса одређује се тако, да се при форсираној ватри са малим Ф и великим (0/0 изазове што већа промаја.

Из праксе се је утврднло, да је за обичне локомотивс повољно ако се за највећу вредност за :ј стави да је 1 = 7, до у од нормалне вредности. М. Вогпез је према својим последњам опитима дошао до следећих једначина за изналажење одн) са између пречника горњег отвора гланне дуваљке или конуса и димњака [види 1.) Паз ЕзепђаћиМазсћпепуезеп Чег Севепуат уоп В|шт, Вагкћацзеп ишпа у. Вошез; 2.) [. у. Згоскел Ваџ ипа Ешшћипа дег Госотонхепј.

Ако означава :

1. 4 == пречник горњег отвора главне дуваљке у мет.;

2. 5 = попречни цеви у квад. мет;

8. К == огњиштну површину у квад. мет.;

4, Н = одстојање горње ивице конуса од гор-

пресек свију водогрејних

ње ивице димњака ,

5. ћи = одстојање горње ивице конуса од најужег отвора димњака.

6. По = пречник горњег отвора димњака;

7. П. == пречник најужег отвора димњака онда је према у. Вогпе5-у :

4 = 0,115 ера Б

или 4 = 0,156 | Меза

5+0, 5-0,3.Е Ју == ои ол ока. Јуаа==ере (Ан

Ро = 014. Н + 1,8. или По — 42 а 1 =~ 0,8. По На основу својих опита, У. Вогпез препоручу-

је да концитет унутарње површине димњака изно-

| си свега 0,1, дакле да горњи отвор димњака буде

мањи од отвора што га Присман израчунава. Пошто је пречник једне водогрејне цеви = 41 мм. пречн. код теретних локомотива сер 51==78, а пошто котлови ових локомотива имају 198 комада водогрејних цеви, то је 5 =0,0412. 0,785 . 198 = = ~ 0,2713 квад. мет.; КЕ == 1,65 квад. мат. код теретних локомотива сер. 51 — 57, онда је према у.

' Вогле5-у :