Српски технички лист
— 200 -—
ред тога био је приложен и предрачун те се тако имао један систематно израђени генерални пројекат
Цес тај пројекат потврђивао је оно, што смо ми у напред очеиквали.
Нарочито су се претпоставке са привредног гледи шта показале као врло оправлане. Ако не уз-
мемо у обзир оно земљиште, што се и сад како тако обрађује, онда би смо тим свим постројењима учи-
нили 15000 хектара најплолнијим и то за 6,7 милиона круна. Побољшање више од 11000 хектара
таквог земљишта, што је у далматинској долини реке Неретве коштало би 450 круна. хектар, од ког
новца долази 150 круна на постројење централе и црпке. Хектар земље производи у тим крајевима 24 до 30 метарценти пшенице, те је према томе уложеном капиталу осигуран добар рентабилитет.
Технички извештај рачуна према плодности која би наступила после извршеног побољшања Неретвине долине чист приход од 3.600 ,000 круна Од овога треба одбити трошкове око одржања самог постројења у износу од 424,000 кр. те је према томе по одбитку свих издатака чист приход 3,196,000 круна. Трошкови око побољшања овог дела износе 5.170, 000 кр. те јерентабилитет 61,8./. У ствари је овај рентебилитет још већи, јер је у трошкове око одржавања ушао већ интерес на уло жени капитал. Сама поља велика су 3 500: хектара, уложени капитал је 1,560000"кгр. Она дају ренту од до 199.
Највећи део земљишта у Неретвиној долини својина је државна, те би и сва корист од побољшања земљишта припала држави. Ми смемо тврдити, да би се рентабилитег попео, када би се станов ништво латило градинарства у што већој размери Треба се сетити само гајења раног поврћа и цвећа.
Исто овако побољшање може и босанско-херцеговачка влада извршити, када би она 5000 хектара у долини Неретве по истом систему исушила. Истина у том би случају требало подићи насипе поред једног дела реке. Ако се не изврши и ово исушивање онда није сигурно, да ће се маларија свуда уклонити.
Босанско-херцеговачка влада ђе свакако у договору са аустриском владом латити се тога посла заједнички: Нарочито би добро било, када би се електрична снага добијала и за тај део долине, са истих постр јења те на тај начин постигла једноставна управа свих тих грађевина, што би све скупа још ваше повећало рентабилите,т
Било би могуће, да се за сва постројења употреби рипаљка код Кравице. На тај би начин одпа-
Власник за Удруж. Срп. Инжењ, и Архитекта Влад.
| ло дуго преношење снаге, које би се морало увести
при искоришћавању пада између Растока
Аптерипвеп уоп Ог Е. 5ах Млеп 1910
и Језера.
Саопштио 8. Р. В.
Исправка
У чланку „Примена појачаног бетона код железница“ поткрале су се у прошлом броју неке омашке непажњом 'слагача или коректора, тако, на: 184 страни при крају другог става, у другом ступцу стоји грађевинама, а треба градовима,
185 стр. стубац, ред једанајести стоји друмове, а треба друмске. У истом ступцу у претпоследњем реду четвртог става изостављена је реч „истезања“
Иста страна десни стубац последњи став пети ред изостављена је реч „напоменути. У истом ставу а деветом реду треба „(узенгије) изоставити.
186 стр. стубац леви образац треба да гласи.
Т, = == шоа ме =
обим гвожђа.
Стубац леви став трећи ред трећи место „употребљено за бетоне“ треба: употребљеног за бетон исти став ред петнајести изостављена је реч „рђаву“ иза речи „прими,“
187 стр. ред седми место „објашњивости“.
Молимо читаоце, да погрешке поправе, :: већ смо се постарали, да се оваке погрешке у будуће не дешавају.
ПРИЈАВЕ ЗА НОВЕ ЗГРАДЕ
Ернестина Јанковић Јевремова ул. бр. 95 Лазар Матић Краља Александра ул. бр. 1 Јулка Стојадиновић Х, Ђерина ул. 32 Сретен Михаиловић Краља Александра ул. бр. 134 Јосиф Фурунџић Главашева ул. бр. 20 Владимир Мирчић на углу московксе н Кичевске ул.
Воја Милашевић адв. Скадарска ул. бр. 11 Јанаћко Анђелковић Југовића ул. бр. — Љубица Хорватовић Лауданова ул. бр. 17 Драг. Гођевац аув., Добрачина ул. 28 Зага Ристић на углу светогорске и Старине Новака ул. Бор. Нешић пуковник Бирчанинова ул. бр 19
П. Митровић ванр: професор Универзитета
Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд