Српски технички лист
= 5615
„~ При досадашњим радовима на извршењу приватних кућњих канализација, десило се више случајева, да контролна грађевинска власт и ове преправке нужника (због каназизације) јавља као бесправна зидања и сопственике кажњава као да неку нову палату бесправно подижу.
Ми налазимо да је ово неправо. А пошто ће оваквих преправака на нужницима за време извршења канализације у Београду бити подоста на броју, то мислимо, да надлежност над овим преправкама нужника због канализације треба пренети на одсек за канализацију, који одобрава и планове за каналисање приватних имања.
6.) Но, ако сада при каналисању морамо да вршимо преправке нужника код постојећих зграда, и станова, треба се постарати, да то не морамо доцније радити и код нових зграда, које се у будуће буду подизале. А то би се постигло најлакше и најсигурније на тај начин, ако се забрани подизање нових нужника у дворишту и под засебним кровом. У осталом и сама удобност захтева, да се и код нас почињу нужници правити под истим кровом и у истој згради, где се и станује. Ово у толико пре што се увођењем нове модерне канализације, са енглеским клозетима, сифонима и јаким испирањем, отклањају све онс рђаве и убитачне мане постојећих нужника старе и примитивне конструкције и система.
С тога би требало у нови грађевински · закон унети овакву одредбу:
„Забрањује се подизање нужнина у дворпшту и под засебним кровом. Нужници морају бити под истим кровом са станом, коме припадају, и тако пројектовани и извршени, да у њима сифони клозета и резервоари са водом за испирање, буду довољни осигурани сд мраза.“
7.) У вези са овим, при досадашњем извршивању кућњих канализација, примећено је да на многим имањима нема онолики нужника колико има станова; а међутим, чл. 40. „Грађевинског Правилника.“ за варош Београд, провисује „да сваки стан мора имати и свој засебан нужник.“
Ако се у опште овај недостатак хтео отклоннти и код постојелих станова, 70 би се најлакше могло извршити при прегледу планова и извршивању кућњих ранализација, дакле и то би пало у надлежност Одесгка за канализацију, који одо-
брава и планове за каналисање приватних имања.
Свакојако, при овоме би Одсек за канализацију морао имати у виду све прописе Грађевинског Зткона, али би сеи сопственици и Грађевински Одбор ослободили велике дангубе и адмниистрације око једне сасвим споредне и ситне ствари.
8) Најзад, да напоменемо, да и сами сопственици имања често пута и нехотцце отежавају рад на извршивање попречних приватних веза а често пута долази после и до спорова између Општине и дотичних сопственика. То бива приликом одређивања места, где ће се поједина имања са уличним
каналима спојити.
Општински органи благовремено и писмено известе сваког сопственика, кога ће се дана одређивати место за везу његовог имања и позову га да у одређено време буде на лицу места, напоминући му, да се претходно споразуме са својим инжињером. И тако се обично споразумно између сопственикаи о пштине утврде сва места за везе, на тим местима оставе рачве, а по том Општина изврши и попречне везе и доведе их до границе приватних имања,
Али се, међутим често пута дешава, да сопственик из ма каквог узрока у одређено време не дође на лице места, или ни сам не зна где жели везу. Тада Ропштински органи по дужности и својој оцени утврде места за везе са каналом, а према томе се после изврше и попречне везе до границе пмања.
Међутим, после свега овога, сопственици се често тек доцније предомисле, и обраћају се Општини са молбом, да им се да веза на другом месту, и са изјавом, да им већ извршена веза није погодна, или чак изјављују да они нису ни тражили да им се веза на том месту остави.
И сад настаје оно, што је најтеже. Општина тако рећи не може на другом месту да даде везу, пошто на цеви на том месту није остављена рачва. Сопственик пак тражи од Општине да му она и другу везу о свом трошку изврши, и тако се појављују спорови.
С тога би требало унети у закон овакву одредбу:
„место везе са каналом дужан је сопственик по позиву и на време овначити; у противиом нема право жалбе на поступак надлежних стручних ошштннских органа“.