Српски технички лист

— 363 —

При употреби ових једначина треба имати на уму да је: Оту Кејсек, Еп у шта рлу којсм и = у ", -клиповог хода „пуњење.

Ако у овим једначинама унесемо за = вредности, које препоручује Ођегеећтапп, добићемо ову таблицу: (види таблицу 3 на стр. 262.)

Са бројевима узетим из ове таблице треба само помножити највећу просечну потрошњу паре у Кејсек, па ће мо добити потребну величину отвора регулаторовог.

Нпр. за једну локомотиву са двогубом експапзијом, а са два цилиндра нека је највећа просечна потрошња паре 9600 кг/сат = 2,667 кг/сек, а притисак у котлу р, == 14 кг/см“ апс. то ће пресек регулаторовог отвора бити: 2,667 . 20.80 == ~>55,5сма

р.) Практично рачунање величине регулаторовог отвора.Кад нам је познато стање паре у котлу т. ј. р, И Ур и кад нам је позната највећа просечна потрошња паре Пт ко/сек, отвор регулаторов најбрже можемо лобити по једн.

2 26.) Е Лип пусек == От Ка/сек . У, тука. т

ако вредности за брзину струјања паре ут кроз регулаторов отвор узмемо из таблице 4. у којој су нам дате поједине вредности те брзине, а с 06зиром на корекциони фактор струјања 7.

Таблица з брзину ут тузек. с обзиром на корекциони фактор струјања 7.

ТАБЛИЦА 4.%)

З 5 о 2 За Ме ИУ бан ба а - „2 |285=- | дрогубом експанз. |отиву са с“ пе и са: 6 м са | Бо со трогубом == Б|5Е || || | два цил. |4. цилин. СР = 55. = |е-- 40 |. == ај, | = 20, | 5 == 9,8. |т== 1,98 |П— 2, 10. 84,6 69,2 138,4 126,9 2). 84,8 69,5 139,0 127,3 14. 85,8 69,9 139,8 128,1 15. 85,5 700 140,1 128,4 Просечно може Метанива |. 52: 70. 140 195. све прит,

%) По предавањима Ргој. Ођегвеф тапи-а—Шарлотенбург.

Да би се добио нешто већи отвор регулаторов, како би се што сигурније избегла појава дрословања паре, могу се просечне вредности брзине мт, које су дате у последњем реду таблице 4. смањити још од прилике за 20%. те се у једн. 26.) могу унети ове вредности за Ут; и то за све притиске р;

ТАБЛИЦА 5. „мати лана лививит ученим раван др: зиме мр верна пера театар вези равне чаизиеивиа ка о ар ри заншвамнерливетер

За локомотиве са двогуб.

За близне . за локомот.

локомот. ЗНД РНЈеН са трогубом са ин експанзијом 2120 ·|са четири ц. „ — 00 1==314 | #= 40 | == 404, | 1= 202 ут = 70 | 55. | 110. | 100 т/сек

Ако радимо по овој таблици, добићемо за ранији пример (локомотива са двогубом експанзијом

са два цилиндра, р, = 14 атм. апс. и Пт Кра/сек =

= 2,667):

Бр ши о ОИ то ут 55

т. ј. Еп == 70 см или за 26,19, већа вредност но што се добија по таблици 3.

Закључак.

При извођењу теориских једначина за величину пресека регулаторовог отвора, па дакле и пресека пароодводне цеви, постављан је захтев, да регулаторов отвор добије управо ону величину, којој ће одговорити критички притисак и звучна брзина струјања паре у њему, која дакле чини прелаз од адијабатског струјања ка дрословању паре. На тај начин добивене једначине дају нам најмање могући пресек регулаторовог отвора, са којим се још не производи дресловање паре. Што мањим отворима регулатора тежи се у главном из ових разлога:

1) Што год је регулаторов отвор мањи, то ће се моћи употребити све лакши регулаторов разводник, и може се избећи примена компликованих олакшаваних дуплих разводника; што год је разводник лакши, лакше га је п покретати.

2) Што год је регулаторов отвор мањи, то ће све мањи бити и мртви ход регулаторовог разводника све до пуног дрословања; ис те се стране опет олакшава покрет регулаторовог разводника.

3.) Што год је регулаторов отвор мањи, то ће пара пропуштена кроз њега у пароодводној цеви бити у толико све сувља. Ова се појава може 0о6јаснити на два начина;