Српски технички лист

БРОЈ 47

У Београду Недеља 20. Новембра 1911. г.

ГОД. ХХ.

СРПСКИ

ТЕХНИЧЋ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ : Задатак Грађевинског Закона. Т. Марјановића Стр. 367. члановима и пријатељима Удружења Стр. 371. Ојачани бе: тон Саопштио Ј, стр. 372. Техничка књижевност од Олр! Јпр Ал Ж. Јотића. стр. 878. Белешке; Утицај електричне струје на бетон Саопштио Ј. стр, 874. Вести: Личне вести стр. 874. Члановима Удружења Месна скуп стр, 374.

дадатак грађевинског закона за градове.

(по немачком )

Док код нас постоји грађевииски закон за престоницу, а за градове у унутрашњости нема ви најелементарних прописа, дотле на Западу све државе имају такве законе још из давнине, али тамо је у последње доба несразмерно порасло градско становништво, због чега су наступиле разне незгоде — социјалне, етичне и хигијенске. Ове су незгоде проузроковане поглавито тиме што грађевински закони нису одговарали своме задатку, јер су обично задржавали неповољно стање које се је затекло у центрима вароши, па су то стање преносили и на оне делове вароши који су изнова постали. Сви европски градови били су у средњем веку опкољени високим јаким зидовима, ради одбране и зграде су се могле само у тим гриницама подизати, због чега су куће биле високе и пренасељене. Леп пример овога типа градова јесте наш Дубровник, у коме су до данас очувани градски зидови и куће у граду још из средњег века, Наши градови постали су у новије доба насељењима дуж друмова и на раскрсницама њиховим тако да су често простори између путова остали празни. Ово је типичан облик наших вароши па и самог Београда, изузевши његов центар. Велика погрешка градова на западу да се постојеће стање преноси и на нове делове градова била је тешка погрешка, коју су тек у новије доба уочили и противу које су устали стручњаци као Ваџ тајјег

5Уђђеп и други. Њиховом заузимању има да се захвали што се је напустио тај стари начин подизања градова и прешло на нови, по тако званим „зонама“ — поступности, према коме не вреде исте наредбе, за цео простор једнога града, него се за центре одобрава гушће насеље, а за крајеве ређе. Увођењем грађевинског закона по зонама избегло се је незгодно стање при проширењу градова, спречено је сувишно насељавање на градским периферијама ограничењем висине зграда и површине земљишта, које се сме зградама покрити, а тиме је умањен принос од имања и корист шпекуланата са земљиштем. Код нас у Београду није стање града било исто као на Западу, па да је оно изазвало потребу постанка грађевинског закона. Београд је према своме пространству веома слабо насељен и једва ако центар града има неке сличности са великим градовима. Гра-

ђевински закон за Београд постао је у тежњи: _

да се спречи подизање нездравих кућа и побољшају хрђаве санитарне прилике, као и да се град улешша. Па ма да код нас не може бити речи о пренасељености градова ипак је то на видику, јер се отпочело са подизањем великих кућа, тако званих касарна за издавање под кирију. За то је неопходна потреба да се законим путем ограничи насељеност појединих крајева града и да се пропишу најважније одредбе за подизање зграда за становање, како би се те одредбе могле лако применити и назграде градова у унутрашњости, док ти градови нису подигнути зградама које не одговарају здравственим пролисима, што је тешко доцније преиначавати.