Српски технички лист

— 377 —

Ако се оправданој молби српских техничара, овом приликом, не изађе на сусрет, онда ће им се више рентирати, искрено говорећи, да за војску буду увек неспособни или да на дипломском испиту падну из једног или два предмета, па у међувремену, до свршетка дипломског испита, да одслуже војску и тиме

не изгубени у школи ни у државној служби. Рарј. Јар. Ал. Ж. Јотић

Железничка катастрофа на Београдекој станици.

Већ је одавна познато да је железничка станица у Београду недовољно велика за велики саобраћај, који се временом развио. То је у опште судбина свију жељезничких станица које залазе у варошки рејон. Ако се из почетка, при самој изради жалезничке станице, не предвиди доста места за проширење и разграњавање, онда таква варошка станица убрзо постане и уска и неспретна. Наша Београдска станица послужила је, пошто је у току времена проширивана у два три маха, пуних 95 година. Главна незгода њена је у томе, што је код уласка Аустријског колосека у близини Савског мостаи фабрике Монопола Дувана уско гротло, које не да дасе станица згодно продужи и повећа; а на продужавање ка вароши не да се више ни помишљати. Бара Венеција резервисана је за савско пристаниште; те се ни у том правцу не може станица далеко проширивати.

Због свију тих незгода, које ће се још многоструко повећавати кад буде готова пруга каМалој Крсни и ка Лазаревцу, већ се одавна помишља на делење станице по врсти саобраћаја, Према тој идеји остала би сада. шња Београдска станица за путнички саобраћај и саобраћај брзовозне робе. А за све остале возове и за ранжирање имала би се саградити нова станица ван Београда. За сад нам је споредно питање о избору места, јер хоћемо да нагласимо једну важну ствар, коју је можда Дирекција по невољи пренебрегла, јер јој за реконструкције и поправке штедљиво даје кредите наша Народна Скупштина, која готово принципијелно штеди онде, где не би требало штедити.

И овако скучена Београдска станица могла би боље послужити када би Београдска станица била боље опремљена за саобраћај.

Данас је ранжирање возова на Београдској станици скопчано с ужасним трчкарањем и заморавањем станичног особља. Станица је дугачка преко километра, скретнице су размакнуте и разастрте по целој дужини, јер су сви главни колосеци пресечени траксверзалним колосеком са енглеским скретницама, који је једино и омогућио да станица послужи и оваква каква је. Међутим послуга тих скретница захтева и много персонала и заморну службу.

Већ је одавно требало извршити централизацију скретница у вези са сигналима за улаз и излаз возова, Централизацијом не само да би се уштедило на персоналу, но би се добила и потребна сигурност противу несрећних случајева, какав је био овај последњи.

Још се истина не зна тачно узрок који је изазвао катастрофу. Могућно је неколико комбинација. Између комбинација, које су истакнуте по дневним листовима, има једна, која није невероватна и која, ма колико да је страшна по последицама за скретничара, не би требало да утиче на тог сиромаха да искрено не призна како је било. Ми мислимо на комбинацију као да је скретничар у последњем тренутку пребацио скретницу испред мађарског воза.

Познато је начело, да сигурност воза не треба оставити на личној пажњи најнижих службеника. Јер се и најтрезвенијем и најсавеснијем службенику у тренутку опасности може десити, да изврши погрешну“ маневру. Човек у таквим приликама не влада својим нервима. Зато је у садашње доба усљед врло развијеног и брзог саобраћаја и уведена централизација скретница и сигнала тако, да се сигнал: „слободна пруга“ не може дати пре но што су све скретнице правилно постављене и воз потпуно обезбеђен; нити се може ишта пореметити пре но што се затвори сигнал.

"_ За београдску станицу осећа се већ одавно потреба за централизацију скретница и сигнала, и крајње је време да се то установи.

Међутим и станице:

Младеновац, Велика Плана, Лапово, Параћин, Сталаћ и Ниш имају такође велики саобраћај у толикој мери, да је и за њих потребна централизација скретница и сигнала.

Наш је саобраћај, нарочито на главним пругама толико порастао, да већ није довољан прост телеграф и електрично звоно за блокирање возова. С таквом опремом железничке пруге какву сад имамо, нећемо смети ни моћи примити енглеску пошту па не можемо нити смемо помишљати ни на знатно