Српски технички лист

СЛАО 67

4460

ГОД. ХХИ

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ. Студија о водоведима поводом пројектовања проширења београдског водовода. Драг, Мирковић мат. инж. шеф београд. водовода. Стр, 1, Један неозбиљан стечај Од С. А. Стр.8. — Управном одбору Чиновничке Задруге стр, 10, — Насип за обезбеђење земљишта од поплаве код Забрежја од М. С. М. стр. 10— Мањето за паљење у мото“

рима са експлозијом. Од Драгована Ивковића сапд. пр.

ејесћг. стр. 11 — Вести. — Личне вести стр. 15 Благајни-

кова пошта стр. 16 — Члановима удружења, Месни скуп стр, 16 — Члановима удружења, стр, 16 —

Студија о водоводима поводом пројектовања прошире а београд. водовода

Познато је, да је вода не само најпотребнији део хране човечије, већ је она и најглавније средство за одржавање чистоће нашег тела и свега онога што нас окружује. Колико су чак стари Римљани, Грци, Египћани и др. много ценили добру воду изворску доказ су нам многобројни остатци водоводних грађевина из њиховог доба у Риму, Паризу, Мајнцу, Лиону, Каиру и т. д.

Па ипак све те скупоцене и интересантне грађевине тих старих културних народа ништавне су према сличним грађевинама нашег доба, а које су изведене само за последњих 30 година у Европи. Данашњи водоводи Лондона, Париза, Беча и Берлина представљају грандиозне техничке построје, који са даљане од 5 —150 км. доводе читаве реке здравеи добре воде за пиће и друге потребе. Количина воде, коју у свакој секунди водоводне инсталације спроводе вароши Лондону износи преко 12000 литара, а то одговара средњој води нашег Ибра! У водоводним инсталацијама поменутих вароши инвестиране су огромне суме, које укупно достижу суму од две милијарде динара. Па не само ови највећи светски центри, него сва већа и мања места средње и западне Европе, снабдевена су скупим и великим водоводним инсталацијама. Како најбогатија, тако и најсиромашнија општина, било варошка или сеоска, сматра за своју прву дужност, да варош, односно село, снабде са довољном количином здраве воде. Реткост је данас у Немачкој наћи село, о варошима и да не говоримо, које неби имало

свој централни водовод. Богатије општине саме, а сиромашније и мање удружене извеле су, изводе и проширују свакодневно своје водоводе. У варошима које броје више од 100 000 становника, водоводна питања стално су сваке године на дневном реду. Тако, у Берлину је у октобру ове године општински одбор за проширење варошког водовода одобрио 24 милиона марака; у Франкфурту се редовно после сваке три до четири године изради једна сасвим нова водоводна централа;

У Цириху ће се идуће године отпочети израда нове централе и новог довода из Циришког језера; У Манхајму се сваке године изради велики број нових бунара и по неколико хиљаде метара трећег, будућег главног спровода и т. д Правило је, да се водоводне инсталалације готово свију вароши, стално проширују, у колико се њихова становништва повећавају. Да би се видело, колико се у културном свету, а нарочито у Немачкој даје на водоводе навешћу као пример Краљевину Виртенберг, која је и по величини и по природи земљишта доста једнака са Србијом. Изузимајући престоницу и главну варош Штутгарт, инвсстирано је у водоводне инсталације по мањим варошима, варошицама и селима до краја 1910 г. динара 88,500.000. — Дужина

уличних водоводних спровода — цеви разног калибра износи 4,990.000 дужиних мет.; Запремина водоводвих подземних и надземних резервоара 204.900 м“.; и најпосле број домова, који су спојени са водоводом износио је 184.900.—— Овај пример са тачним — зва-

| ничним податцима најбоље нам казује колико