Српски технички лист

Сличну је формулу дао и [апдбое. Ион нао снови разлагања З1едек-ових тражи да избаци коефицијенат рапавости и да место њега уведе односе између ширине и дубине. Сем тога зедек препоручује да се не тражи општа формула, која вреди за све случајеве, но дасе нађе неколико простих образаца за поједине ограничене случајеве. Образац дакле не даје непрекидан след вродности за брзину и вреди за токове, чија ширина није мања од 10 м. Размера уђ ретко је кад већа код великих река од 0,1 исто тако и Ј = 0,005. Мерења су вршена на водама чија је дубина између! = 0,85 и + == 13,57 м. (Волга).

Образац има овај општи облик: у = кај А је функција размере 16. Из мерених података срачунава Гапађое 12 образаца за случајеве:

Ј < 0,0006 и 0,0006 <7 Ј <70,005 (в. табл. на стр. 34) и за односе :

= 0,028 – 0,028 а < од --< 0,028 0,028>

ђ < | 0,1 ђ а вреде за границе: за ђ> 10м. #< 14м. Че 0! Ј50,0005 за + 1,12 1,12 << 1 <- 3,65.

Сем ових образаца има још Зтедек-ов Спизгепов и др.

Сасвим је вероватно да ће се временом и пАепбое-ови и Матакеу1с7-ови коефицијенти поправити кад се буде располагало већим бројем принципијелно извршених мерења.

Нетачности у формулама долазе и отуд што се и данас још не зна тачно да одреди релативан пад воде, нити се зна који треба употребити кад су различни: пад огледала или пад корита.

Види и Тесћиски Ођхог ХЛХ. стр. 149 и 150.

(Види: Стушпретшепт 1866. г. р. 193. — УаззегБаш од Неизпсег у. Мадера. —'Уевеђап од у. Ка-. меп-а О. риесег Маеп 1885: Џђег Фе Епзћећипа Чег Ећшеп, одштампано из 2. |, а. Оезјег. Јир. ипа Атећ. М. 1885. Основи Хидротехнике од Г. Тонколића превео Н. И. Стаменковић. Септајбјан дег Вацмегма шпе ХХХ 1910. Тесћиску Обхог ХМХ 1910 г. нештампана предавања у. Кауеп-а 1887 – 8 г.

И зато све ове формуле треба треба употребити само по нужди, кад нисмо у стању да извршимо непосредна мерења.

1). Одредба. распона кад је позната количина воде.

Ако је пресек под мостом 5, просечна брзина М онда је О =5.М. ако не би било контракције на стешњеном профилу моста. Али махом има кон-

тракције и за то треба 5.“ помножити са коефицијентом и. Еугејуеп даје две вредности за тај коефицијенат: џи = 0,85 за мостове 10 м. распона и са средњим стубом коме је полукружан кљун и џ = 0,89 за мост истог распона кад је кљун средњег стуба са сечивом (троугао) или сл. 3.

(С друге опет стране брзина воде испод моста не треба да буде таква да брзина при дну У. односи земљиште са дна, да га дуби.

Корито ће се дубити ако брзина буде:

“ = 0,07 кад је корито од расквашене земље = (ОГ со » и „ меке уме = 0,30. „ ,„ » „ песка ОБ „ ситног шљунка

|| ||

ОДИ | иу „ ћошкастог камена и кремена

= 08 та вани „ конгломерата и меког шкриљца

ИО ОИ И „ слојева меке стене

= ЗОБИ а „ чврсте стене.

Између прочетне брзине и брзине при дну, размера је 7 = 7, М м је брзина при дну а УМ просечна. Према томе површина попречног пресека биће: 9

Е ННВ | и. 138 М

Кад је мост под високим насипом те испод моста отиче вода на велику дужину, онда треба мо: сту одредити подужни профил тако, да вода може отицати правилним током.

Зна се 0 и Е те се може израчунати хидр радиус Е

А. К

у _ Јрелат. пад.=—

— Наставиће се Ј. Стефановић

ВЕСТИ.

Личне вести

Указом Њ. В. Краља од 20 јан. ове год. г. Душан С. Томић доцент Универзитета, постављен је за ванредног професора у техничком факултету за механичку технологију.

Указом Њ. В. Краља од 20. Јануара ове год. постављен је при грађев. одељку начелства округа нишког г. Стеван Д. Губеревац инжењер, до сада у окр. моравском са седиштем у Јагодини.