Српски технички лист

= 7

ИЗВЕШТАЈ

СА М МЕСНОГ СКУПА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА И АРХИТЕКТА, ДРЖАН 4. МАРТА, 1912, год.

Присутни: Јефта Стефгновић проф. универзитета, инспектор Јован Симеоновић, архитекте: Данило Владисављевић, Влајко Поповић, Петар Гачић, Драг. Маслаћ, Миливоје Смиљанић, Јанко Шафарик, инжињери: Милан Милосављевић, Нешко Смиљанић, Петар Зебић, Јосиф Ј. Ковачевић, Александар Јотић, Петар Мицић и Живорад Николић.

Председник отвара скуп и прелази се од мах на | тачку дневног реда.

Пријем нових чланова. Скуп решава да се пријављени дипломирани инжињери и архитекте приме.

да се инж. г. Губеревац може понова примити за редовног члана удружења, али пошто по чл. 15. и 17. устава прво плати дугујући члански улог;

да се рудар. геолог г. Димитрије Антула може примити само за помажућег члана пошто има апсолвиран филозофски факултет;

да се О-г рћ , г- Душан Станојевић може примити за редовног члана, ако увери управа, да је свршио технички факултет.

Пре но што се пређе на другу тачку дневног реда инспектор г. Симеонови ; управља управном одбору кратко питање:

да ли је одбор нешто предузимао противу палих примедаба у седници општинског одбора, којим се удружење назива „камен спотицања“ унапређења и улепшавања Београда и да удружење каска за онима који су на влади као и противу чланова удружења, који су овој седници присуствовали, а нису нашли за нужно, да на ове примедбе реагирајуг

Председник одговара г. Симеоновићу, да управа ово питање на седницама није директно претресала, али је ипак решено, да се изношењем факата, а то су резолуције противу активних министара разних странака, побију тврђења, да удружење каска за владом, јер ће се из тога најбоље видети непристрасан рад и оцена свега онога, што се односи на јавне послове.

г. Симеоновић се слаже са намером управног одбора.

г. Маслаћ вели, да се из свега види, да су ти људи говорили напамет, из свега се види да смо ми радили, па разуме се по негде и погрешили, а критикују нас људи, који ни-

када ништа нису радили. Удружење је учествовало критиком у свима јавним пословима, а није до њега кривица што су сетако мало обазирали на ову критику. Општински одбор узео је једног странца без довољно искуства па се он сада овди код нас на радовима тек учи, па се и они поред њега уче, и да би они одбранили тога свог странца и свој рад нападају наше удружење. Ни у коме послу нисмо ми били „камен спотицања“, већ смо увек у доброј намери давали своје савете и доносили критике, али нас нико није хтео чути.

Председник саопштава, да је он у неколико чланака доносио стручна мишљења о дрвеној калдрми са разних конгреса, где се свуда заступало мишљење, да се дрвена калдрма рђево држи у оним улицама где има трамвајских шина, па ипак је општинска управа изабрала дрвену и за оне улице где трамваји раде, условљавајући само предузимачу две године гаранције, што је разуме се г. Панта Тадић радо на себе примио, пошто се њега не тиче, шта ће са том калдрмом бити после две године а да ли ће се калдрма и две године држати и то је питање. И из говора се види, да они никакве савете неће да приме.

г. Маслаћ је мишљења, да би баш требало нагласити; како су они ученици, како,се на тим радовима уче, а никакав добар савет, који им је толико пута нуђен, неће да усвоје.

г. Симеоновић мисли, да би требало нарочито напоменути да ће зајам од 60.000,000 потрошити, и да ће нам остати само дуг, а никакве користи од њега нећемо имати.

г. Поповић вели, да би требало напоменути Македонску улицу, коју су радили и стран инжињер и стран предузимач и страни радници, и да се већ почела у велико кварити, а ни обрачун за исту још није готов.

г. Председник примећује, да им је и на то у своје време скренута пажња, да се таква калдрма може највише држати онолико, колики је рок трајању цемента, и да је то 6 година, па да се квар на таквој калдрми врло тешко поправља, али и то је било узалудно. Одговор на пале изреке у општинском одбору имао би се штампати у Техничком Листу.

— наставиће се —