Српски технички лист

— 15 = -

Одредба профила за отицање Воде НСЛОД мостова пропуста.

— наставак —

Кад је мост или пропуст под високим насипом, те му је дужина велика, онда треба подужни профил објекта подесити тако, како ће вода отицати правилним током.

Овде се зна д и Р те се из тих података може израчунати просечна брзира У. А из односа који просечно постоји између просечне брзине Ми брзине при дну у може се израчунати иу.

при а а » 133 ,Е Хи. 138.Е

у треба прилагодити материјалу од кога је дно објекта.

Из свега овога а по општем обрасцу за однос између брзине и просечног пада може се израчунати тај пад.

Ј = релат. пад = Ф (У)

Ову функцију ћемо изабрати по једном од на-

ведених образаца за просечну брзину.

За Е = 65000 87000 109000

131000

2. Одредба распона кад траса по дужини пресеца део долине.

У непосредној близини река, на местима где е врло јако прошире но корито, велика вода плави и натапа земљиште, оставља талог те земљиште постаје плодно. То су полоји. Кад се један део таквог земљишта одвоји железничким или друмским насипима, онда се наноси много штете сопственицима опсеченог земљишта, не само тиме што се један део покрије насилом, но се на земљишту промене прилике у којима је до тога времена било земљиште према води. Зарад тога треба у насипима направити отворе — инундационе мостове, те да се вода пропусти и да полије земље и да се доцније из земље тргне.

(Овде се не зна колико траје бујање воде при пљусковима нити колико времена траје отицање. Тако се дакле не зна Т. Јер те нове прилике наступају тек пошто се насип сагради.

Међутим ту се може помоћи тиме што се за мање површине усвоји мање Т а за веће површине веће Т.

У Хановеру су поставили ове норме:

153000 174000 200000

Време за које треба да отече вода у часовима:

ЈЕ ==; 14 16

18 20 22 24

Кад се на ово примени образац 5 добија се: количина воле на секунад коју треба одвести кроз

распон у износи:

а 5.М.М 1 5 Па иНЕ у ваш ненан _ оињонин, наши езалив пао | 432000 _ 504000 576000 648000 720000 792000 864000 или на км. и секунд: 9,31 м5“ 1,98 мз 1,74 мг 1,56 м“ 1,40 мз 1,26 мз 1,16 ма Пример: Дубина воде и брзина отицања под Етз мостом одређује се према месним приликамаис57:У= ОшУ == 0 (990 0,1 “) м Ми обзиром на то да јаркови за отицање морају имати РИС а ада довољан пад.— Узмимо да је одсечена површина дрвна свети 40,0: 9.У ___|Б 5. 85700. За то треба да условимо Т = 14 сати. По Е Ам МЕ земљишту и поду јаркова усвојимо брзину У:=0,75 РА 8100 У.Т и дубину 5 == 0,7 М. — 26000. ТУ Отуда је м = ма и ИН 1 'Р + 8100. У .Т 36000.14 У.5 36000.14 “= — 1,5 + = [У 60 Ле М 1 = == 8,24 м. Ово може да се примени за приближан рачун 0,75. 0,7 али за извршење још треба ма на који начин кон-

Највећа количина воде, која на секунд протиче износи: “.5.М = 8.24.0,7.0,75 == 1,7 м". Мост је доиста у овом примеру добио распон

3,24 м. Али је пре тога туда већ постојао друмски.

мост који је имао отвор само 2,34 м.

Кад се не зна дубина, онда се из ширине може да израчуна и дубина, јер оне стоје у неком прилично сталном односу. Од прилике је 5= 0,3 + 01 ".

У том случају би рачун овако текао:

тролу извршити. Применимо сад ово на пређашњи пример.

==

=== 4,5 јр + 8100.0,75.14 _ 5 | Ц 36 000.0,75.14 ган ее3

5 = 0, 3+0,1.3,499—0,6494 колич. воде ~ 1,7 ме Кад се насипом одсече део низине, врло широке а при том плитке, онда би кроз поједине отворе у размаку вода врло споро отицала. У таквим случајевима мора се место насипа озидати виадукт, како би вода отицала целом ширином. Сем тога, у