Српски технички лист

— 223 —

и веселу обавијест да је, кроз минуло раздобје, начелником главног краљевског слободног града Загреба изабран био начелником особа техничке струке и баш Архитект госп. А. Хољац. Ово друштво, том пригодом, управило му је брзојавну честитку на коју се исти писмено захвалио.

То предпоставивши, и прелазећ на наш друштвени рад, управа се бринула, у колико је то при данашњим околностима било могуће, да рад буде успешан како са стручног тако и са сталешког и јавног гледишта.

У ту сврху год. 1910 било је одржано.

10 друштвених, састанака а, кроз год. 1911 било их је одржано 12.

У колико се тиче посебног стручног рада, истакнути је следеће:

Приређено је било неколико стручних предавања која су, овде у Спљет/, поглавито по интелигенцији, многобројно била посјећена. Та предавања гласе:

Јпр Јелић Сабо; Мостовни свод у модерној техници. ~

Јпго. Ог.Нусбаум: КЉеге Кискргођјете ппа аћпнеће Езсћетипаеп Јп Ел ипа Магпе50115. Јпр. Сењановић: О циљевима и срествима модерних уредаба о грађевинама и становима.

Ово посљедње предавање због његове актуалности и како је приступачно и широј публици дало је друштво о свом трошку одштампати у посебну брошуру, која је била разаслана свима члановима друштва.

На пољу стручног рада треба уврстити и екскурзију у Солину коју су приредили Спљетски друштвени чланови ради прегледа модерног уређења творнице цемента „Зрш“, као и заједнички преглед целог намештаја на нарочитом параброду за полагање кабела између Спљета и Трста.

Прелазећи на друштвени рад у колико се тиче сталешког питања, управа је мишљења, да је сретно погодила, што је остварила свој наум (намеру) да ово друштво приступи као члан установе У апафсеПејераНоп дез Јисепешт ипа Агсћекћеп Тасез !п У/еп“. — Ова моћна организација која се ослања на преко 15.000 чланова — инжињера, имаде посебни — 5естејапа! ипа Ргеззђигеаи — срества којима је у стању да наметне и проведе све оне своје намисли које циљају социјалном и економском бољитку техничког сталежа.

Осим многобројних питања која су по реченој делегацији изишла била пред форум и која набрајати није овде мјесто, спомену-

ћемо установу ценовника (хонорара): за радње које на позив судске власти обављају академскл образовани техничари.

Ово је друштво у своје време о том предмету изразило своје становиште те се надати повољном успјеху, усљед чега ће бити једном крај данашњем својевољном одмерању хонорара за техничке радње по ћефу дотичног судије коме се појепз — појепз инжињер морао покоравати.

Него, мило нам је, да се можемо при овој пригоди похвалити скупштини и другом тековином, која је у томе, да је наше друштво срећно било добити при поменугим делегацијама ревносна и интелигентна заступника, и то у особи баш овде присутног члана и колеге Јпс Пг. Магдића. кога ми, у нашој средини, најсрдачније поздрављамо. — Судјеловање нашег друштва, путем поменутог заступника, при посљедњем Таг-у, било је од у. праве Делегације на особит начин пријатно примљено, чињеница, која је у свим већим бечким листовима јавно истакнута била.

Наш рад са јавног гледишта истакао се у томе, што је наше друштво, поставши чланом Покрајинског Савеза, за промицање странака (унапређење струка) заступано било у управи једним нашим чланом: (Јпр. Николић) као што је и у сљедећим јавним установама наиме: у Далматинском Покрајинском Железничком Вијећу (Јпр Сењановић) — у уресном повјереништву општине Спљетске (Јпо. Сењановић): и најзад и у општинском већу општине Спљетске изабрани су били већином три наша члана (Јпр Сењановић, Мачки и Тончић).

Са овим ситним радом омогућено је нашем друштву учешће у разним јавним установама те се тиме користило и угледу нашег сталежа.

Односно на наш рад у јавности, треба још да додамо да се није заборавило било и на изборно политичко поље које, у опште а за наш сталеж на особити начин, од еминентне је важности.

Како у Далматинском Сабору тако ин у Бечком парламенту заступљене су безмало све струке и сви сталежи наше покрајине само није онај који, по његовом знању имао би пред свима непобитно првенство — (предност) а то је технички сталеж.

При последњој изборној кампањи било се дошло до намисли да се и у овом правцу тшогод поради, али услед наших скроз несређених покрајинских прилика, на'које су нас неисправне нашле да се поведе макаква успеш._