Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КО .ЛО

Год.

Српски народни говор. Читали сте у овоме нашем народном листу оно, што је писано, па сте видели две разлике у говору. Неке су ствари писане тако, као што говори Србин у Срему, Банату и Бачкој, у већем делу Србије, у једном делу Старе Србије и Маћедоније, то јест, он каже на прилику: леио време, две девојке, бела недеља и тако даље. Таки се говор зове источни, јер се говори у источним крајевима нашега народа, који су горе споменути. Овај се говор зове још и екавски. Друге су ствари писане, као што говори Србин у Хрватској (у Банији и Лици), у неким крајевима Славоније, у Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и оном делу Србије и Старе Србије, што је близу Босне. Ту се говори: лијеио вријеме, двије дјевојке (или ђевојке), бијела недјеља ( ћлш неђеља). Таки се говор зове јужни, јер се говори у јужним крајевима нашега народа, који су већ споменути. А зове се још и ијекавски. Али има још један говор, којим говори један део нашега народа, али којим не пишемо ни ми у нашем народном листу, нити се њиме књиге пишу. Тај се говор зове заиадни или икавски, и они, који њиме говоре, кажу: лиио вриме, дви дивојке, била недиља. Западни се зове, јер се говори у западним крајевима нашега народа, а то је у Приморју, и то су католици. А осим тога говоре и католици и муслимани у Босни и Херцеговини, католици у Лици и Крбави и Буњевци у Угарској западним или икавским говором. У Славонији има католика, који говоре и источним и јужним и западним говором. Доносимо овде три пеСме, прву источним, другу јужним, а трећу западним говором, да се виде разлике у народном говору: Сестра брату зарукавље везе. (Од Пирота у Србији). (Источни говор). Девојка је сунце братимила: Богом сунце, Богом брат да си ми! Почекај ме, сунце, на заходу, Да навезем брату зарукавје ; 1 Оба краја крила паунова, А на среди очи соколове. Најбоља дјевојка. (Ив Ликв). (Јужни говор). Сестра брата колу отправљала: „Ајде, брате, колу дјевојачком, „Пак не гледај злата око врата, „Нит' јој гледај бијелога платна; 1 Зарукавје место аарукавље. По постању своме, кажу учени људи, да је оваки облик аарука вје старији него зарукав^е.

„Већ јој гледај 'ода и погледа И у кући водарскога суда; 1 „Расте ли јој за обручем трава „Од три пера, од четири педља!" Несритна дивојка. (Из Славоније). (Западни говор). Дивојка јунаку прстен повраћала: „Нај ти прстен монче, мој те род не љуби, „Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; в Ал' ме немој, момче, на глас износити, „Јер сам ја сирота несритна дивојка: „Ја босиљак сијем, мени пелин ниче, „Ој педин, пелинче, моје горко цвиће! „ Тобом ће се моји свати накитити „Кад ме стану тужну до гроба носити".

Говор ратара Лазе Тодоровића на скушштини у Осеку. Браћо, чујте! После ових лепих говора које сге чули, желим и ја као човек из народа, из кожува, пршњака и опанка да вам кажем коју, па да се лепо као људи с.поразумемо и разговоримо. Сва ова господа, која су пре мене говорила, казивала су нам о томе, шта треба да радимо, па да нам буде боље. Ето, тако ћу и ја казати нешто, како би нам било боље и шта нам ваља радити да боље живимо. Као што знате ми у држави живимо, а та држава то смо ми сви, који у њој живимо, јер да није нас, да није људн, не би било ни државе. (Бурно одобраван>е). Једно или више села сачињава општину, а више општина котар, а више котарева жупанију. Више жупанија сачињава ову нашу државу, која се зове краљевина Хрватска и Славонија. Сад, ако ми желимо и хоћемо, да нам општина напредује, и да нама, који у општини живимо, буде боље и лакше, ми бирамо ваљане и честите људе у општински одбор. А ако не маримо за себе и за добро општине и не атамо, или кад је избор, останемо код куће, ући ће у општински одбор више нута и такови људи, који не би требало да седе унутра. Тај одбор изабире начелника, бележника и благајника, егзекутора и друге, дакле општинску владу или управу, и рђав одбор изабраће и рђаву управу. Ето видите: општина је држава у малом, сваки зна шта ваља и шта не ваља у општини и зашто се мора одбор општински бринути. Тако има и један земаљски одбор, који се брине за целу нашу земљу, 1 Водарски је суд у овом случају дрвена вучија, која је обручем набита, а с којом водарице, обично дјевојке, иду по воду. Која дјевојка држи суд чисто, та је вриједна. (Из књиге: »Плитвичка Језера и њихова околина.« Написао К. Д. М.).