Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 7.

стране мадо. Ади и то, што има нешто опозиције, није онако, како би требадо да буде. То су људи већином за борбу остареди и малаксали, па зато нема ни у сабору живота. Већина опет, која је уз владу, још је гора и несаособнија. И зато ће све то тако ићи, док не дођу нови и млађи људи, који нису везаних руку и који не морају да се не обазиру ни десно ни лијево. Они ће унијети и живота у сабор, јер као што се бара устоји, тако и људи, ако су увијек исти на истом мјесту. Ми Срби и немамо опозиције у сабору, на зато се ни нема ко заузети за наше српске ствари у сабору. Срба, којих има око тридесет у сабору, сви су уз вдаду, па смију казати оно што им вдада и сва вдадина странка допусти. Да ди ће бити и код нас друкчије и да ли ће се придике окренути на боље, стоји до тога, какве ћемо људе послати у сабор. Пошаље ди народ у сабор ове исте људе, кије и досад биће му исто као и досад. Ади, без муке се сабља не сакова, па тако и без рада не изабраше други људи. Сабор угарски у Пешти још никако да отпочне радити. Само се говори, а ништа се не може свршити нити може сабор коју законску основу донијети, па тако нема још ни прорачуна ни рекрута. Десетак опозиционалаца тражи још увијек маџарски језик у војсци и не попушта влади. Каже се, да министар нредсједник грОФ Тиса мисди увести и споредне (паралелне) седнице, то јест и до подне и по подне, па да ће тако сдомити опструкцију. Али онда прети сва остала опозиција, да ће устати против Тисе. Како ће Тиса изићи на чистину и хоће ли му то поћи за руком, не може човек рећи унапред. Доста то, да држава има велике штете, јер сабор не ради, што је за државу нотребно А све зато, јер Маџари хоће и у заједничкој војсци маџарски језик. Што има више других народа у Угарској него Маџара, они се не обазиру на то. Имају сву државну власт у својим шакама, на мисде да могу радити, како хоће. У Србији се променидо министарство и дошли су нови људи на вдаду. Остао је из старог министарства као министар предсједник генерал Сава Грујић и министар унутрашњи? послова Стојан Протић. За министра спољних посдова (то је онај, који води подитику државе према страним државама) дошао је Никола Пашић. Пашић је искусан и вјешт државник. Ова влада, која је дошла, јача је од пређашње, и у ово бурно вријеме, кад може да букне на Балкану сваки час пламен, врло је добро, да је така вд&дВ| дошда. Због тога, што је Русија ушла у рат с Јапаном листови у Србији кажу, да Србија мора бити мирна док се рат у Азији не сврши, јер непријатељи Српства можда ће хтјети да изазову немир на Бадкану, да се увуче у рат и Србија и Бугарска, и они да дођу касније и поберу пдодове. У ово тешко вријеме морају Србија, Бугарска и Црна Гора, добро пазити, да се не би окористио ко други на њихову штету тиме, што је Русија везана ратом у Азији. Истина, аустро-угарски министар спољних посдова гроФ Годуховски рекао је, да ће на Балкану остати онако, како су уговориде Аустро-Угарска и Русија, ади код политичара су ријечи зато, да сакрију намјере и мнсди. Руско-јапанеко рат. Какве су снаге Руса и Јата наца за рат? Јапан има око 48 милијуна становника, војске има пода милијуна (500.000 момака), по од тога броја може за рат с Русима повести само подовицу (250.000 момака), ону другу подовицу мора оставити код куће, јер није сасвим извјежбана а онда, треба војске и у својој земљи. Русија има око 140 милијуна становника и може дигнути у рат до З х / 2 милијуна (3.500.000 момака) војске. Руска снага је дакде седам пута јача него јапанска. То је на копну (на сувом). На мору има Јаиан за бој око 170 ратних лађа, Русија има на 500 ратних лађа. И ту је дакле Русија јача три пута од. Јапана.

Еако стоје сада Руси и Јаиаици у снази на бојном полу? Онај простор (они крајеви) гдје се војске туку, зове се бојно поље. То бојно пољ- је далеко на Истоку, од наших кућа је до крајева гдје се Јапаици и Руси туку као до Америке. Јапанска држава је сасвим близу бојнога поља, па може зато и на мору и на копну своју читаву војну снагу (како сам је горе израчунао) повести у бој против Руса. То су они и учинили. Код Руса није тако. Најјача снага руског царства је овдје у Европи (два дана вожње жељезницом од нас далеко) а отале, из тога свога европскога царства морају се Руси возити 18 дана жељезницом да дођу на бојно поље на Истоку. Руска војска је раздијељена по читавом грдном руском царству, у Манџурији (то је руска земља која граничи са бојним пољем на Истоку) имаду Руси у мирно доба око 100 .1 »00 момака, но они су већ око Божића почели сдати тамо своју војску из Европе. те ће имати сада у Манџурији око 200.000 момака. Манџурија је велика као наша држава (АустроУгарска) па зато није то двјеста хиљада руске војске на окупу, те ће с тога бити Јапанци испрва по броју јачи него Руси. То је на копну. И на мору су јачи јер Руси имају н^ Истоку на мору само око 90 ратних лађа. Кад све добро размислиш што сам написао, видиш да су Јапанци на бојном пољу за сада јачи него Руси, но кад се сјетимо коју грдну војску имаду Руси онда знамо да неће дуго трајати иа ће Руси бити јачи Колико ће трајати тешко је рећи. Из Русије се иде 18 дана жељезницом до Манџурије, сваки дан може жељезница носити око 16 возова (један за другим). У једном возу иде око 1000 момака. Руска војска је најјуначнија на свијету и може се рећи, да ће оно руске војске што је сада на бојном пољу и ако је мања од јапанске зауставити Јапанце и задржати их док Русима помоћ из Европе дође. Оаако се тражи на цедуљи без марке поново број: (С иоља) КеИатасца. „Згрзко Ко1о" 2а§гећ (Унутра). Рекламирам тај и тај број. Потпис.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жељезних завојних капака Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачнс и јсфтинс Фабрицате

Цјеновници бадава и Франко.

604,