Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО К0Ј10

Год. II.

народну скупштину и у Грачацу, но тамошња котарска област забранила је да се тај дан одржи скупштина. Мислило се, да ће се онда одржати у понедјељак 5. (18.) .априла, но котарска је област забранила, да се држи и тај дан. Не може се никако протумачити, зашто је власт забранила, да се не држи ова народна скупштина, кад је већ прије тога одржана така скупштина у Кореници, која је прошла у најбољем реду. Да је било каквијех нереда на ко^еничној народној скупштини, још би се могло разумјети, за што је забрањена ова народна скупштина у Грачацу, а овако збиља не зна човјек што да мисли. По закону оваке се скупштине могу и смију сазивати, па је чудно зашто их власти онда забрањују. Ово изгледа још чудније, када се зна, да су све ове народне скупштине, које је одржала српска самостална странка прошле у најљепшем реду. Народје свугдје показао, да је дорастао за оваке зборове и договоре и није се ни на једној скупштини ништа десило, што би се народу могло пребацити ма с које стране. Но праве пријатеље народне не ће ово збунити, нити им сметати, да и надал^е залазе у народ, да се са њим састају, договарају, поучавају, како би дошао најбрже и најлакше до својих права. Народ ће знати уважити тај рад својих, народних људи, па ће их у том дабоме и сам помагати. Ако ће се што постићи, треба се боме и промучити, као што вели наш српски народ: Без муке се сабља не сакова, Без муке се пјесма не испоја ! Састанак аустријсног и италијанског министра у Опатији. (Абацији). Прије њеколико дана састали су се у Опатији код Ријеке на договор аустро-угарски министар спољних послова гроф Голуховски и италијански министар спољних послова Титони. И Италија и наша монархија радо гледају на Албанију, јер би свака од њих хтјела, да тамо протегне своју власт. Новине у Италији почеле су нападати нашу монархију, како ова намјерава, да на рачун Италије прошири своју власт на Балкану а особито у Старој Србији и Албанији, па је то озлоједило Италијане. Италијанска влада и наша влада послале су своје министре на договор у Опатију, те је наш министар рекао италијанском да то није истина. То је само да се умири свијет, а у ствари они сви погледају на Балкан и друго говоре а друго раде. Састанак нашег и шведског краља у Опатији. Прије њеки дан дошао је наш краљ из Беча у походе шведском краљу у Опатију, који се ту бави већ више дана, да се одмори. Њемачки цар путује. Њемачки цар Виљем II. путује на својој лађи „Хоенцолерну" по Средоземном Мору. Недавно се састао с италијанским краљем Виктором Емануилом, те су један другом наздрављали као савезници и увјеравали један другог о пријатељству и да желе мир у Европи. Говори се да се он и зато састао с италијанским краљем, да гледа измирити бечку н италијанску владу, јер. су се биле у пошљедње вријеме побркале због прилика на Балкану. За то су се одмах послије тога опет састали италијански и аустроугарски министар. Говори се, да ће цар Виљем доћи и у Опатију, да походи шведског краља Оскара, који је ту засад. Ту ће се састати онда и с нашим краљем. Бугарска се и Турска споразумјеле. Ово дана потписале су Бугарска и Турска уговор, како ће се владати једна према другој у Маћедонији. За пошљедњих немира и турских насиља много је свијета побјегло из Маћедоније, села су поробл.ена и попалЈена. Турска сад обећава по том уговору, да ће помиловати све устанике и допустити им да се врате на своја огњшпта,

•ге да ће им помоћи, да наново сазиђу куће. Даље да не ће правити никаквијех сметња Бугарима у Маћедонији и да ће узимати у службу оне Бугаре, који буду способни. Бугарска са своје стране обавезује се, да не ће дати, да се у Турску уносе бомбе и динамити и да не ће допуштати, да се састављају усташке чете против Турске и да их не ће помагати. Који добро знају, веле, да Бугарска овијем није богзна шта добила. Добри људи, који желе да народ чита. (Наставак.) 7. Анастас А. Добровић, В. Грђевац 5 ком. 8. Јован Б. Барако, Карловац 5 ком. Хвала им и у име листа и у име чита-

лаца! Хвала им од срца!

(Продужиће се.)

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жељезних завојних капака

БИЋ

Млица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује својс признато солидне, тачне и јефтине ј'(ј —ФабрШ <С1Те |

Цјеновници бадава и фјшшз.

604. 2—24.

м/ м/ VI/ Ф Ф Ф Ф ф \г/ ф =

Ко жели брзо и лако научити енглески без учитеља, нека купи Упутетво у енгдееком Језику намијењено онима, који не знају енглески читати. У истом се налази закон о досељеништву у Сједињене Американске Државе. Издаватељ: Драгомир МаловиЋ, Трст, Ршгга Тотазео 1. — Цијена је књизи с поштарином 1 круну и 10 потура.

Препродаваоци добивају попуст

606. 2—6.

ф д ф т н\ н\ н\ ф Ф н\ /♦V љ

. Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Буде БудиСРШћОЈиЋ.