Српско коло
Стр. 8.
СРПСКО коло
Год. II.
поузданичке скупштине. На те скупштине може доћи онај, коме се год даде позивница од оних који сазивају, и ту не треба допуштења ни пријаве властима. И то закон допушта, па се ваља њиме и служити. Најновија скупштина, која је требала бити на мали Ћурђевдан у Вргину Мосту, такође је забрањена. Аустријски сабор у Бечу састао се био, али су посланици опет отишли кућама, јер сабор није могао радити, као што већ седам година не ради. Чеси траже своја права, да језик чешки буде једнак с немачким у државној управи, али Немци не^даду. Зато Чеси опет не даду, да сабор ради, и тако траје већ седам година. То је голема штета за државу, али право је, да се свако бори за своје. Кад треба плаћати порез у крви и новцу, онда су сви једнаки, а кад треба дати једнакост и равноправност, онда нису сви једнаки. Како је у Аустрији тако је и у Угарској. Непријатељи Српства. Бечка и пештанска њемачкомаџарско-жидовска штампа пронела је ових дана гласове, да ће краљ српски Петар одступити са престола у корист свога сина краљевића Ђорђа. То је измишљено зато, да се Србији наноси штета. Због тих гласова изјавио је краљ Петар, да је то све проста измиШљотина, јер он ће остати на престолу већ и због тога, да се његов син узмогне спремити за свој тешки позив. Исто је тако измишљено, рекао је краљ, да ће он устав променити и позвати другу владу, која нема већине у скупштини. Ја сам, рекао је краљ, положио заклетву на устав, коју не кршим, а влада може бити у Србији само она, која има већину за себе. Ако се хоће да мења устав, ту је влада и скупштина, којима је уставом одређено, како се те промене могу да изведу. Овим речима краљ је једном за свагда стао на пут ширењу бечко-пештанских измишљотина. Српско - бугарски споразум. Разборити и паметни политичари српски и бугарски већ одавна говоре и уче, да између Србије и Бугарске треба да дође до што уже везе и пријатељства, јер ће друкчије бити зло и по Србе и по Бугаре. Нијемац гледа одавна, како би заузео Стару Србију и Маћедонију, најљепше крајеве у којима живе помешано Срби и Бугари. Зато Немачка гура на Балкан Аустро-Угарску, а преко ове би онда Нијемац господарио тамо, као што господари и у Босни и у Херцеговини. Да се Србија и Бугарска не би споразумјеле, они раде што год могу да их што већма заваде. Њихова је корист била, што је прије 19 година дошло до братоубилачког рата између Србије и Бугарске, који је повео краљ Милан и у коме је био побијеђен. Данас се ради, да дође до братске везе између Србије и Бугарске и српско-бугарска омладина латила се највећма тога племенитог посла. Недавно су српски ђаци с Велике Школе походили своје бугарске другове у Софији, а послије 8 дана дошло је опет Србима триста двадесет и пет (325) што мушких што женских бугарских великошколаца у Београд. Били су у Београду у петак, суботу и недељу и дочекани су као браћа од браће. Они су се разговарали и договарали о томе, што треба радити, да дође до правог споразума. Њима су се придружили и други старији људи, који имају гласа у Србији и чија се ријеч слуша. Нема сумње, да. ће овакав рад донијети користи и Србији и Бугарској, јер оне имају велике привредне и политичке заједничке задаће, и кад се почне једном онда ће се ствар све љепше развијати. Бивши српски министар Јован Таја лијепо је рекао у своме говору: Кад буде на Балкану пола милијуна спремне српско-бугарске војске, онда ће морати рачунати с тиме и оне државе, које хоће да отму земље које припадају Србима и Бугарима.
Досада је Маћедонија дијелила Србе и Бугаре, јер су се свађали због ње, али Маћедонији треба извојевати самосталност, па ће добро бити и Србима и Бугарима. Дај Боже г да тако буде и да се Шваба не дочепа онога, за чим иде. Председник француске републике Лубе у Италији. У Француској влада народ, то јест сабор, а на челу државе стоји председник, кога бира народ, онако као што код нас бира народ начелника у опћини. Ових дана походио је француски председник талијанског краља Виктора Емануила у Риму. Народ талијански дочекао је најодушевљеније француског председника републике. Дуго година било је" између једне и друге државе затегнуто стање, и ако то народу није било, право. Сад су настала друкчија времена, па и ове походе у Риму то доказују.
.^57 Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака
Ф #
Р. СКРБИЂ
Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јефтин ========== Фабри1<ате =========
604. 4—24.
Цјеновници бадава и Франко. ^ ^
VI/ VI/
$ № VI/ VI/ VI/ М/ VI/ VI/ VI/
Ко жели брзо и лако научити енглески без учитеља, нека купи
/IV /IV Ж Упутетво у енгдееком језику $ /IV /IV /IV /IV /IV /IV /IV м
намијењено онима, који не знају енглески читати. У истом се налази закон о досељеништву у Сједињене Американске Државе. Издаватељ : Драгомир МаловиЋ, Трст, Р1агга Тотазео 1. — Цијена је књизи с поштарином I круну и 10 потура.
Препродаваоци добивају попуст
%
606. 4—6.
Штампа : Српске Штампарије у Загребу.
Одговорни уредник : Буде Будисављевић.