Српско коло

Број 11.

Загреб, 1. (14.) ј^на 1904.

ГОД. II.

Излази 1. и 15. дана — у мјесецу —

ЦиЈгна за Аустро-Угарску: на годииу К 240 на по године . К 1 "20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину4круне. Поједини б;;ојеви 10 пот.

НО К0Ј10

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. Ч « 9 Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко~ писи се не враћају.

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д .-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Браћо читаоди! С овим бројем обустављамо лист свакоме, ко није обповио и илатио мретилату за лист. Жртвовали смо више, него што смо могли и смјели, и даље не можемо давати лист на вересију. Мол.имо стога све мретчлатнике, који не обновише претплате да то учине одмах. Молимо иоузданике и иријатеље, сваког брата и добра јунака, да се заузму за иретилату и лист. Ево да спомснемо само ово: У Тиролу излази њемачки иародни лист, који се зове „Народни Гласник" (Уо1к8-Во*е). У Тиролу има Нијемаца око шесто хиљада, па тај лист има тамо тридесет и једну и по хиљаду претплатника. Нас Срба има више само у Хрватској и Славонији, а гдје је осим тога Бачка, Банат, Далмација, Босна и Херцеговина, да остало не споменемо. Па један једини народни лист наш нема ни двије хил>аде претплатника. То је велика жалост, па зато став.љамо на душу сваком пријатељу народном, да се заузме за овај лист. Уредништво „Српско? Кола'. Уздајло се у себе. Откако су се Руси заратили с Јапаном, сви непријател>и њезини, — а тих је сва сил:а пишу о Русима и Русији, што могу грђе и горе. Сви ти непријател 3 и унапред већ ликују, како ће Русе победити Јапании, и како ће онда у Европи они одахнути душом, јер неће бити досадање снажне Русије, која смета њиховим рачунима. Наши непријатељи, Немци и други, које ви знате, већ замишљају, кад Русија буде побеђена, како ће јурнути даље на Балкан, заузети српске земл^е и отићи до Солуна. Ми . Срби и другу Словени овде на југу опет стреггимо и бојимо се, шта ће бити од нас, ако збиља Јапанци победе Русе, јер сни морају да

шаљу војску на страшне даљине прегсо света, а Јапан ратује, тако рећи, код куће. Осећамо се слаби, па ишчекујемо само од Русије снагу и гтомоћ, јер немамо вере у себе. Исто као што господин, тако и наш српски сељак, готово где га год има, очекује помоћ од Руса и нада се да ће он доћи и помоћи му у његовој невол^и, а ако не буде њега, да је пропао. Видите, браћо, такова политика не валза. А не ваља зато, што ми ишчекујемо непрестано, да ће наступити велики догађаји, и да ће онда доћи други, па учинити нам оно, што ми желимо и чему се надамо. Само ми ништа не радимо, већ ћутимо и чекамо. Али, ако ми сами не радимо, да нам буде боље, да будемо јачи и *енажнији, неће на нас иико ни гледати, неће ни рачунати на нас, па Бога ми ни Рус, јер и он рачуна на онога, који нешто вреди. Знам, да ће их се наћи, који ће'рећи, па шта да радимо и шта можемо ми? Можемо доста, можемо много, врло много. И сељак и господин мора се латити најозбиљније свога посла, мора учити и гледати, како други свет ради, како обрађује своју земљу, како се удружује. Морамо гледати, да се у опћини паметно и поштено ради на корист све опћине, да начелници и биљежници и друга господа не раде, што хоће, као да је оићина иусто масло. На школе морамо пазити, да их што више имамо и да их деца полазе, морамо пазити да један према другоме будемо поштени, да се међусобно помажемо и јачамо, а не да један другом о глави и несрећи радимо. Никаква, на прилику, корист од тога, ако сеоски лихвар или кајишар, купи свећу у цркву, а онамо је огулио стотину браће своје до коже и упропастио целе породице. Све се то постизава радом и маром, трудом и муком. И помислите онда ову слику: Србин сељак вредан, честит и ваљан, ради и напре-

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ће вам требати и послије, да га