Српско коло

Стр. 8.

српско коло

Год. II.

Пок. Лазић био је самоук, али бистар човјек. Писао је и неколико књига, а уређивао је до смрти шаљиви лист „Врач Погађач*. Нека му је лака земља и трајан спомен у народу! Исто су тако лијепо говорили свештеници Јовановић и Витас! Српска народна самостална странка хтјелаје приредити још једну народну скупштину у Војнићу, али је кот. област забранила, јер земаљска влада не да, да се скупштине држе, и ако имамо закон за скупштине. То је већ пета скупштина, коју је влада забранила српској самосталној странци. У листу те српске странке „Новом Србобрану" оштро се напада влада, која српску самосталну странку ставља изван закона, јер се не даје оно, што закон допушта. И неколико хрватских народних скупштина је забрањено, а неколико је одржано у новије вријеме. Краљевински одбори угарски и хрватско-славонски (регниколарне депутације) свршили су коначно своје преговоре и финансијска нагодба је примљена. Сад треба да ту погодбу ирихвати сабор у Загребу и Пешти, па ће је краљ потврдити. Она ће вриједити за даљих десет година. Српске црквене општине на много мјеста приређују парастос великом пјеснику Змају. У Србији, кажу, да ће ова година бити плодна и берићетна. Између г рбије и Бугарскв долази да све љепшег живота. Краљ српски Петар састао се опет у претпрошлу суботу с кнезом бугарским Фердинандом, кад се овај жељезницом возио кроз Србију у Софију. Краљ се возио с њиме неко време, те су се врло лепо разговарали и растали братски. Њемачко-маџарска жидовска штампа у Бечу и Пешти се љути, а у Русији де радују томе зближавању. У Старој Србији и МаћедонИјИ влада велика несигурност, јер не само да насиље врше разбојници, него и власт и редовна војска. Пре неколико дана у селу Чокманову одоше војници на једну свадбу у том селу. После части одвукоше младу и две заове у касарну и обешчастише их. Сутра дан учинише слично дело с једним девојчетом из те околине. Ето тако се уводе „реформе", па није чудо, што већ и неки листови руски пишу, да ће и те реформе остати на врби свирала. Тешко нашем јадном народу, док туђица о њему бригу води. Шта 1»емо и куда Ћемо с ђацима? Ко не може своје деце школовати, нека се сјети ових лијепих ријечи „Привредника" у Загребу: „Зашто не би и наша ваљана домаћа дјеца из малена у свијет одлазила, па кад се као изучени људи у свој крај врате, нека они, мјесто странаца, буду прави угледни и имућни људи и грађани". Српска добротворка Марија удова Васе Јакшића из Дрвенте у Босни, поклонила је друштву „Привреднику" 20.000 круна за српске шегрте, а исто тако 20.000 круна „Просвјети" у Сарајеву за ваљане ђаке Восанце и Херцеговце. Бог дао пок. родољубу Васи у . рају насеље, а племенитој добротворци здравље и весеље!

У селу ВишиЂима код Стоца у Херцеговини догодио се 23. маја (5. јуна) крвав догађај, при коме је пало и рањених српских глава, а свега је рањених преко 50 особа. Ствар се тицала поља „Луг", за које су бегови Муратбеговићи тврдили да је њихово, а народ из оближњијех села опет да је њихово, јер су од давнине пасли марву по њем и по нешто косили. Ми смо добили допис о овоме жалосном догађају, али нам је за овај број касно стигао.

Захвалност Србина ратара. Примили смо ово писмо, које у целости штампамо, јер је вредно да се прочита и јер нас поред тога моли за то и сам тај самоуки Србин ратар. Писмо гласи: Господину Ђорђу Петровићу у Митровици највећа благодарност на његову племенитом дару. Шиље ми „Српско Коло", откако је изашло, па и данас за мене плаћа и ншље ми. Опет вам кажем, Господине, 'вала на вашем осећају спрама мене. Ви можете помислити, да сам ја ципија, па да волем читати, а не волем платити. Није тако, већ се не може, Кол'ко сам год платио држави пристојбе за наследство и куповину, тол'ко сам данас дужан у каси 1 па не могу данути, што се оно каже. Кога боле глава за сељака и просвету? Држава и каса покупи све, и ево овако је код радника и сељака: Плати порезу, плати опћински намет, плати пристојбе, плати десетак, плати за пушку, плати за псето порцију, плати угон' а где је још друго које шта, што не знаш ни каз'ти. А ово се све мора платити. Мог'о, не мог'о, продаће ти се из куће, што ти је најмилије. Па ето видите, Господине, да нисам ципија, већ се не може. За свагда вам 'вала Господине, на вашем дару! Молим Вас, господине уредниче „Српског Кола", да ову моју искрену благодарност одштампате. А вама кажем, господине уредниче, нећу вам остати дужан само док узмогнем, а да вам и не кажем, што сељаку ратару вреди „Српско Коло". Зато га мора ратар и држати и помоћи. Живан Кованџић из оела Бегаенова.

Добри људи, који желе да народ чита. (Наотавак.) 18. Г. Васа Муачевић из Осијека. 19. Браћа Бачићи из Јасеновца. Хвала им и у име листа и у име читалаца ! Хвала им од срца ! (Продужиће се.) 1 Каса — штедионица.

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.