Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. И.

православне вјере, и да има успјеха. „Ми требамо војске, каже капелан у свом писму, а много способних момака имамо међу православнима, које ћемо лаким начином предобити за нашу ствар." Запитаћете, каква је то ствар, о којој говори овај римокатолички свештеник, а за коју хоће да предобије Србе сељаке? Он хоће да се Срби сељаци без споразума, без обзира и договора са својом српском народном господом упрегну и вуку њихова кола. Ето, на прилику, кад буде требало изабрати опћинско вијеће у ком мјесту, или жупанијске скупштинаре, или посланике у сабор, онда ће Срби сељаци, као што се нада, и као што хоће капелан, бирати оне људе, који су по вољи римокатоличком капелану, а који ће свагдје на сваком мјесту и у свакој прилици радити против православног Србина сељака. И тако би по њиховој жељи С-рбин сел^ак сам себи о глави радио. Видите, браћо, како је то гадно и непогптено, и шта се све раДи и спрема против нашега Србина сељака. С једне стране хоће на све начине чиновници, да га предобију у владин маџаронски табор, па да помаже њима, с друге стране опет ево овакови римокатолички попови хоће да га одведу у њихов табор, а праве српске народне господе, правих народних пријател 3 а, који теже и желе да се у друштву са својим Србином сељаком боре за наше лијепо име српско, за лијепу вјеру православну, што нам их предадоше у аманет наши честити дједови и прадједови, који хоће да се боре за добро нашег народа и отаџбине наше, таке господе нема много. Зато наши сељаци наилазе на лепак непријатељима својима, који желе да их одроде и упропасте и заведу и живе сахране. Па зато, брате мој, сељаче мој, пази и чувај се. Знаш ти добро, да има свакојаких људи, којима тече мед и млијеко с језика, а онамо ради о глави. Сељак треба да упозна и види правог свога народног човјека, којему је стало до среће и добра народног, па да за таким иде, да се с таким споразумијева и удешава рад. Нема премного искрених и правих пријатеља српскоме народу, трудбеника и бораца, ни међу рођеним синовима српским, а римокатолички свештеници нијесу никада Србину добро желзели, па тако ни овај капелан, који онако пише, а писмо своје почиње одмах с ријечима „Бог и Хрвати!" Али као што је дужност Србину сељаку да не вјерује лажним и замамљивим гласовима, тако је дужност и наших народних људи, господе, да пазе да нам се не увлачи у наше стадо вук у овчјој кожи.

ЖЖЖЖЖЖ жжжжжж жжжжжЖ ЖЖ0ЖЖ'ЖЖ ЖЖчЖЖ Ж жжжжжж жжжжжж ЖЖЖчЖЖЖ жжжжжж жжсжжжж ЖЖчЖ ж жж. ЖЖСЖ Ж ЖЖ ЖЖч жжжжжжжж; Ж Ж.ЖчЖ.Ж, жжж. Ч- -Н Ч- Ч- 4- * Ч-

Пиши ћирилицом! Г- > Кад пишеш што огЉини, кр. котарској или жупанијској области, краљ. хрватско-славонско-далматинској земаљској влади у Загребу и свима судовима, онда пиши ћирилицом, јер ти то допушта закон од 14. маја 1887. год., члан 3. Ако Срба у твом мјесту има повећи број, онда ти опћински уред, кр. кот. област и кр. кот. суд мора и одговарати ћирилицом. Тако каже закон, а кад тако он каже, онда тако мора и да буде. - - -

Свако опћинско заступство или вијеће сваке оне опћине, у којој су Срби у већини, нека тражи и захтијева, да се у опћинском звању или уреду пише ћирилицом, па ће тако бити. Има опГшнских звања у Хрватској и Славонији, у којима се већ одавна ћирилицом пише. Не требате ни ви други, да заостанете за њима, јер би то била ваша и српска срамота.

Ж ЖЖЖчЖчЖчЖчЖчЖЖЖЖСЖЖчЖчЖчЖчЖЖЖЗЖЖЖСЖЖ жсжжжсжжсжжжжсжжсжжжсжжжсжжжжжжж жсжжсжжсжжжсжжжжжжжжжжжсжжсжжжжс Ж Ж жжжж жжсжжсжжжсжжжсжж жсжжсжжсжж

ЖСЖЖ.ЖСЖЖ ЖЖСЖЖчЖЖ ЖчЖСЖЖСЖЖ жжжсжжж жжжжсжж жжжсЖжж жсжжжсЖ* Жч жсжжсж ж 1ЖЖСЖЖСЖЖ жсжжсЖжж жжсЖжсжЖ жжЖЖЖЖСЖЖ ,Жч ЖчЖЖСЖЖСЖЖ ЖСЖЖЖ, ЖСЖ/ЖЖ жсжжжсжжЖж

Сењанин Тадија. Још зорица не забијељела, Ни даница лица помолила, Од Сења се отворише врата, И изиђе једна чета мала За тридесет и четири друга; 5 Пред њима је Сењанин Тадија, Барјак носи Комнен барјактару, Отидоше брду у планину, Примише се под Црвене ст'јене. Тадај рече Сењанин Тадија: 10 „Браћо моја, и дружино моја! „Није л' мајка родила јунака, „Да отиде овчар-чобанину, „Да донесе овна деветака, „Добра јарца од седам година, 15 „За вечеру у моју дружину?" Сви јунаци ником поникоше И у црну земљу погледаше, Ал' не гледа Котарац Јоване, Веће скочи на ноге лагане, 20 Па он оде овчар-чобанину, И донесе овна десетака, Добра јарца од седам година, Донесе их Сењанин-Тадији. Оба жива одерао брава, 25 Па их пусти у јелово грање, Грана дирне, стоји дрека јарца, Ован ћути, не пушта аваза. Тада рече Котарац Јоване: „0 Тадија, нашој чети главо! 30