Српско коло

Стр. 1

С^пско коло

Год. II.

кредитом, Савез би могао организовати сву набавку житом и крмом преко својих задруга, гдје их има, а гдје их нема са другијем поузданим људима. Већ сада би Савез требао одмах побирати податке, како је у ком мјесту са житом и крмом, колико гдје не достаје, па кад сазна, гдје колико не достаје приступити раду. Код којих се задруга покаже сувишак у житу и крми, тај сувишак би се слао у задруге и мјеста гдје недостаје. Поред тога би Савез требао ступити у везу са филијалом Српске Банке у Будимпешти, па да преко ње набави даљи недостатак у житу и крми. Истина за ово све иште се много воље и силног рада, али се нешто учинити мора, те се поуздано надамо, да ће ова наша установа то и преузети на себе. Ради бисмо међутијем чути и друга мишл^ења, како да се народу помогне, па не ће бити сувишно, да о овом проговоре и други. Вук Анђелић и бан Задранин. ГТроцвилио сужањ Милутине У тамници бана Задранина, Горко цвили девет годиница. Кад настала година десета, Тад' говори сужањ Милутине: 5 „Господине, бане Задранине! „Хоћеш мене пустит' на откупе? „Је ли мени млого дуговања?" Вели њему бане Задранине: „Кучко курво, сужањ-Милутине! 10 „Хоћу тебе пустит' на откупе, ,,Ал' је теби млого дуговања: „Три стотине Сријемских волова, „Пет стотина Бачкијех овнова, „Дв'је хиљаде жутијех дуката 15 „И четири гроша бијелијех; „И три добра коња од Удбиње: „Прво вранчић Попрженовића, „Друго кулаш Тада од Орашца, „Треће ђогат Хрњице Мустафе." 20 Кад то зачу сужањ Милутине, Он ми пише једну ситну књигу Своме брату Анђелићу Вуку: „А мој брате, Анђелићу Вуче! „Мени бане отс'јече откупе: 25 „Три стотине Сријемских волова, „Пет стотина Бачкијех овнова, „Дв'је хиљаде жутијех дуката „И четири гроша бијелијех; „И три добра квња од Удбиње: 30 „Прво вранчић Попрженовића, „Друго кулаш Тала од Орашца,

„Треће ђогат Хрњице Мустафе. „Откупљуј ме, мој рођени брате! „Откупљуј ме, не држи ме овђе; 35 „Тавница је кућа необична." Оде књига Анђелићу Вуку; Кад је Вуче књигу проучио, Те виђео, што му књига каже, Он се стаде свуда прометати, 40 Док састави Сријемске волове И састави од Бачке овнове И бијеле гроше и дукате; Али коња набавит' не може: Турци коња ни пошто не даду. 45 Онда Вуче стаде размишљати, Све мислио, на једну смислио: Од јада се Вуче преобуче: Удри на се туцачке хаљине, А на раме дренову батинз г , 50 0 батини искрпљену торбу; Па он оде од града до града, Те он проси шљепачку подјелу. Дође двору бана Задранина, Ал' пред двором Кумрија робиња, 55 Она њија од злата бешику, У бешици два банова сина; Божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице! „Удијели туцаку јунаку 60 „А за здравље твојијех синова, „И твојега бана господара, „Тако ти га Господ сачувао „Бритке сабље Анђелића Вука, „Да с' не сретне ил' сустигне ш њиме!" 65 Кад то чула Кумрија робиња, Она скочи на ноге лагане, Па отиде на горње чардаке, Те казује госпи бановици, Њој говори госла бановица: 70 „Отвор', Кумро, сепетли сандуке, „Па извади три дуката жута, „Те их подај туцаку јунаку: „Два за здравље мојијех синова, „Трећи бана мога господара." 75 Али Вуче не чека подјеле, Већ од откри злаћену бешику, Па извади два банова сина, Обојицу метну у торбицу, Па прескаче од трна До трна, 80 Привлачи се од грма до грма, И утече (весела му мајка!), И однесе два банова сина, Кад Кумрија сиђе са чардака И изиђе пред бијеле дворе, 85 Али нема туцака јунака. Кад је било сунце на заходу, Ал' говори госпа бановица: „О Кумрија, моја робињице! „Пробуди ми два нејака сина 90