Српско коло

Број 17.

Загреб, 7. (20.) септембра 1904.

Год. II.

I Излази два пута у ш мц ј ггпг, и *т мвш. п жш јсХШ*. Огласи рачунају се по — мјесецу — 4РС& ШјМјјЧ Е!" 8 ® вН$& N & цјеновнику. Акосеви•®* Ш 1иЈр 1 1 : ', '* &Ј&; к / V Г- 111 1 Ш ?,ују! рачунају 1 сејеШ1 «г 1ип1Ј ПШШ ^Г" НсЈ. Чс 1 р 1 I ид. 1\ ии Николи&евој улици бр. 8. За другв земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину 4 круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ ™н°о? СР листа». Г Руко 3 НИ брОЈеви 10 ПОТ. " 1Ч/ ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Крунисање српског краља У сриједу 8. (21.) септембра и другога дана, свечаности су крунисања српског краља Петра I у Београду. По примјеру старих српских краљева прије Косова, послије толиких вјекова, крунише се први пут у обновљеној прије сто година српској држави српски краљ. Том приликом подједно прославља се и сто година, како се под великим вождом Црним Ђорђем, Карађорђем, дигао један дио српског народа на оружје, да се ослободи јарма, у којем је био преко четирсго година. Овом приликом у славу крунисања и стогодишњице устанка отворена је и прва југословенска изложба. На ту изложбу послало је око стотину српских, хрватских, словеначких и бугарских сликара и вајара своје радове. Изложба је отворена у недјељу у присуству краља Петра I. Овом приликом је у Београду и скупштина лијечника и природњака, на којој учествују осим српских, хрватски, словеначки, бугарски и чешки љекари и природњаци. Све ово скупа даје овој ријеткој свечаности још веће значење и љепоту. Велика је то слава, ријетка свечаност, и сваком Србину, ма гдје он био, мора у грудима срце заиграти. Али ову славу неће прославити само наша браћа у Србији. У њој учествују и Срби из других крајева у којима Србин живи. На њој учествују и наша браћа Хрвати, Словенци и Бугари. Хрватска, словеначка и бугарска омладина, њих око три стотине омладинаца, полетјели су у Београд, да увеличају ову славу. Осим њих угледни књижевници, пјесници и политичари Хрвати, Словенци и Бугари дошли су на ову свечаност и славу. Велики су ово дани у Србији. Тамо су се нашли загрљени Срби, Хрвати, Словенци и Бугари, сва четир дакле Југословена. Душмани се Чувајте и остављајте сваки бреј овога листа,

мрште и љуте, јер у слози њиховој виде зид, који би омео планове њихове, да продру на Исток. Дај Боже, да ова слога и братство, којој је ударен темељ приликом крунисања великог владара српског Петра I и приликом прославе стогодишњице устанка Карађорђева, буде све чвршћа и јача, па ће и свима јужним Словенима синути једном сунце боље среће и напретка. Жалосно стање наших опћина ' Доста смо пута говорили о опћини и опћинској управи, и увијек смо истицали од колике је вриједности опћинска управа. Овога ћемо пута да кажемо, каква је та опћинска упр^ва код нас, у Хрватској и Славонији, и каква би требала да је по закону од гоц. 1870., који данас вриједи за цијелу ову земљу. У срећним и напредним земљама створени су такови закони, по којима су опћинари једне опћине господари у њој, они по свом најбољем знању и умјењу управљају путом својих заступника и чиновника опћином и опћинским добром. И ми у Хрватској и Славонији имамо закон о опћинама, алп много заостаје за законима у другим напредним државама. Код нас је државна власт: котарска и жупанијска област, и земаљска влада, узела много тога у своје руке, што не би спадало на њих, па ограничава опћинску управу. Али осим ове невоље, има код нас још и једна друга, која по закону не би смјела бити и не треба да буде. Бан гроф Кун Хедерварски за вријеме свога двадесетогодишњег владања у Хрватској и Славонији гледао је да сву власт у земљи држи у својим рукама као кочијаш узде, па куд затегне, да тамо кола пођу. Њему није годила никаква слобода, никакав слободнији закон, слободније установе, па је зато поткресао и оно слободе, што је опћина по закону има. Томе злу, дЦ^ јер *е вам требати и послије, да га читаШ^