Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год, 11.

дани. Кад би наш народ српски у Угарској био свјестан и напредан, одан својој српској нароДности и језику, не би се требало бојати, али овако ће бити, бојимо се, зло и наопако. Нијемци се не даду, Румуни исто тако, али Срби не показују се ни да су живи. У Угарској би требали Срби да устану сви као један човјек против овог насиља на јавним зборовима, јер у сабору немају свога човјека, који би устао и прогорио одважну, мушку ријеч. Некад су имали Срби и десетину својих народних људи у угарском сабору, данас ни једнога. У овој неаољи, која ће наступити по Србе у Угарској, има један начин, који може спријечити помаџаривање мале дјеце српске. Чувати свој српски језик, дјецу на дому и ван школе васпитати у духу српском и у српском језику. Српска свијест треба да побиједи маџарско насиље. Педесет милијуна Нијемаца нису у стању понијемчити пар милијуна Пољака у Њемачкој, јер свијест пољског народа јача је од страшне силе великог њемачког народа. Ако будемо имали љубави према мајчину млијеку, према лијепом српском имену и језику, и Срби у Угарској могу се одржати и сачувати пред великим и опасним насиљем малога маџарског народа. Али за то треба имати љубави према свему оном, што се српским и народним зове. Народни договор у Адашевцима. За недељу 3. (16.) октобра сазвана је била у сремском месту Адашевцима, које лежи у котару шидском, а изборном котару моровићском, поузданичка скупштина српске самосталне странке. Народ је у изборном котару моровићском с нестрпљењем очекивао да се и код њега одржи народна скупштина српске самосталне странке, па да се и ту прави народни људи с народом разговоре, договоре и споразумеју, шта Србима ваља чинити у данашњим жалосним приликама нашим. Српска је самостална странка већ пре пола године хтела одржати велику јавну народну скупштину, како то закон од 14. јануара 1875. о праву сакупљања захтева и допушта. Кр. котарска област у Шиду забранила је српској самосталној странци држање скупштине, и ако то по закону не би смело бити. Ову су забрану потврдиле и више власти. Српска се самостална странка није хтела зауставити код тога, него је сазвала пре две недеље дана у Адашевцима поузданичку скупштину, за коју према закону не треба тражити

никакова допуштења од кр. котарске области. На ту скупштину дошло је од позваних четир сто преко три сто Срба, већином изборника из моровићског котара, и то из места Адашеваца, Мале Вашице, Илинаца, Батроваца, Бачинаца, Моровића и Јамене. Кад би то била јавна скупштина, дошло би народа на хиљаде, али овако су позвани поједини само, јер се поузданичка скупштина може држати само у затвореном простору. За већи збор би требало имати згодно велико место, каква у селима обично нема. Па и ако по закону не би смело бити, кр. котарска област забранила је и овај поузданички састанак и послала -жандаре да га растерају, ако се људи не би хтели мирно разићи. На овај поузданички састанак, који је сазвао честити свештеник адашевачки Влада Обрадовић, дошао је био из Загреба главни уредник „Новог Србобрана" Светозар Прибићевић, а свештеника, трговаца, економа из околине дошао је врло леп број с другим народом. Кад су они видели, да власт противзаконито забрањује и овај народни састанак, и да шаље жандаре да и оружје употребе, ако се народ не би хтео разићи, они су попустили насиљу и саветом и поуком посаветовали народ да се разиђе. Требало је много муке, док се народу објаснило, да се мирно разиђе, јер закон не сме нико газити, а најмање би смела власт, која је позвана да закон штити. Тако јс у другим напредним државама, али, на жалост, у нашој земљи то као да не вреди. Док је био на банској столици по недобру гласу познати бан гроф Кун Хедерварски држали су се таки поузданички састанци у многим местима отаџбине наше краљевине Хрватске и Славоније. Држали су се ти састанци и за време данашњег бана Пејачевића, и само у шидском котару, где је предстојник познати Љубомир Бастајић, а у изборном котару моровићском, коме је посланик Стева Поповић-Вацки, забрањује се не само јавна, него и поузданичка народна скупштина. Зато су се и чули огорчени гласови из народа и против котарског предстојника и против Стеве Поповића Вацког. Било је повика: „Због Вацкога нам забрањују скупштину", „Сад нам не даду ни да се састајемо, а кад дођу избори обећавају нам брда и долине", а поред ових узвика још и других огорченијих. Народ се ипак разишао мирно, али су му сазивачи обећали и дали реч, да ће и по трећи пут сазвати скупштину у овом крају, који већ годинама гледа, како га и начелници и предстојници, и поджупани и жупани и народни посланици заваравају пустим обећањима и како га просто за нос вуку. Кад се скупштина разишла, позвао је сазивач г. Влада Обрадовић око 30 пријател.а .и