Српско коло

Год II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

родне школе у Угарској и све остале које нијесу мађарске. Сриски народ није могао мирне душе гледати^ да се тако уништавају његове школе. Зато су се састали Срби на велики народни збор у Вршцу 25. октобра и ту одлучили, да се замоли угарски сабор, да не допусти, да се расправља о том закону, него да се изради у споразуму с нашим народним и школским властима нов закон о народним школама. па да се поднесе сабору, да о њему расправља и да га одобри. Епархијска скупштина у Темишвару одржала је такођер 4. (17.) новембра своју сједницу, да и она устане против помађаривања српских школа. Исто је тако био збор Срба у Сомбору 8. (21.) новембра у истој ствари, а у мјесту Петровцу у Бачкој одржали су Срби заједно са Словацима такођер велики збор против помађаривања школа. Заклада Саве Текелије и мађарска влада. Велики српски добротвор Сава Текелија оставио је силне закладе народу своме за различите потребе његове. Између такијех заклада била је једна и така, која је била намијењена на издржавање српског владичанства у Араду у 3 гарској и то да се почну трошити камати од ове главнице, кад досегне 2 милијуна круна. То се збило ове године. Како у Араду и око Арада има мало Срба, а нема владичанства српског, то је ријешено да се ти камати дају нашим владикама у Угарској. Овом закладом Текелијином досад је управљао наш Саборски Одбор у Срем. Карловцима, као и с осталим имањем и закладама. Но што на једном би! У ванредној сједници Саборског Одбора од 4. (17.) новембра ове године прочитан је отпис угарског министра предсједника Тисе, у ком се саопштава Саборском Одбору, да је краљ својом одлуком од 19. августа 1904. наредио, да се Текелијин фонд одузме од Саборског Одбора и преда на управу нарочитом одбору (патронату) од три члана и то патријарху Бранковићу као главном старатељу и двојици помађарених Срба барону Милану Бајићу и великом жупану Милану Заки. По закону (§. 19.) о уређењу нашег народно-црквеног сабора од год. 1775. рјешавање, како ће се и на што ће се употребити народно-црквена добра, фондови и фундација, као и располагање с народним иметком припада једино српском народном црквеном сабору, а краљу припада право потврде. Гроф Тиса починио је дакле тиме незаконитост над нашом народном црквеном автономијом. Саборски Одбор устао је против овог насиља, те је написмено осудио овај поступак угарске владе. Патријарх Бранковић био је против тога. Жалосно је то, да српски патријарх, који би требао да буде највећи и најбрижљивији чувар народних права и тековина, не устаје против тога насиља с осталим члановима Саборског Одбора, него се прима управе овог фонда, који је незаконито одузет од Саборског Одбора као наше врховне автономне управе. Послије свега овога сриски народ са зебњом у срцу очекује, што ће бити на пошљетку са његовом автономијом, коју овако маџарска влада из дана у дан поткопава. Према свему ономе, што се догађа, можемо рећи, да имамо законе, али автономијом управља мађарска влада.

Народно страдање. Ми смо већ писали у овом листу о несретним догађајима у Иригу, гдје се народ узрујао због комасације, па је пало беЗ Потребе и мртвих глава. 0 овом се повела и парница пред судбеним столом у Митровици, те их је свега осуђено двадесеторица од 2 мјесеца до године дана тамнице. Предстојник иришки Малешевић, чијом је неумјешношћу дошло до ових немилих догађаја, премјештен је, а осталима чиновницима није било ништа. У исто вријеме водила се у Загребу пред судбеним столом парница због немира у Самобору код Загреба, гдје је био хрватскп народ заведен од неваљале господе, те је запалио котарску област и опћинске зграде. Дабоме да су због тога многи осуђени још већма него Ирижани. Народ је страдао, а они који су га завели, прошли су олако. Од буна и немира нема ето народу добра и користи, него од вриједна рада и законита пута. Поузданичке скупштине српеке самосталне странке. Српска самостална странка одржала је своје поузданичке састанке и то: 9. (22.) новембра у Глини и 10. (23.) новембра у Топуском. 0 овијем поузданичким састанцима донијећемо опширније у идућем броју. Колико троши год^шње Хрватска и Славонија. Влада је поднијела сабору прорачун за годину 1905. Према томе прорачуну изнашају трошкови 22,426.411 круна. Ови трошкови већи су него у години 1904. за 1,825.343 круне, те ће се употријебити већином за повишење чиновничких плаћа, а онда за господарство и друге потребе. Паја Маркови^ Адамов 3. (16.) новембра ове године навршило се "0 годинаПаји Марковићу Адамову српском приповједачу, уреднику „Бранкова Кола" и професору српске велике гимназије у Срем. Карловцима. Ове године навршује се уједно и 30 година, како је он почео писати приповијетке из живота српског народа у Сријему, а 10 година како је почео издавати и уређивати лист „Бранково Коло". Приповијетке изашле су му у књизи „Слике и прилике из сеоског живота" год. 1884., затијем „На селу и прелу" и „Поп Доброслав". У својим приповијеткама приказао је он лијепо живот својих Сријемаца, ратара, те је истакао њихове добре стране а боме их гдјегдје и покудио. Не само Сријем, него и сав српски народ може се подичити са овијем својим сином и кликнути му: слава и хвала и поживио још дуго на корист и дику српском народу. Хрватски ђак код српског краља. Један хрватски ђак, који учи високе школе у Загребу, био је овијех дана код српског краља Петра у Биограду. Краљ Петар стари је познаник породице овог ђака. Кад је ушао овај ђак у собу, гдје краљ прима, није се краљ Петар обазирао на прописе, којих се у таким приликама држе краљеви, него је као и какав други обични човјек притрчао овом младићу, ижљубио га и посадио себи уз кољено. Код нас свака уштва дигне нос, а ево, како краљ Петар дочекује своје познанике и пријатељј је заиста краљевски.

ди и " " '