Српско коло

Год II.

«

СРПСКО коло

Стр. 7.

Недавно је основана у Пожези српска кредитна задруга. На скупштини за оснивање ове задруге заузео се за „Српско Коло" г. др. Јово Половина адвокатски перовођа и скугшо 5 претплатника за „Српско Коло". Наши читаоци сјетиће се, да смо већ јавили, како је г. Светозар П. Косановић у Грачацу скупио 14 иретплатника за наш лист. Но то њему није било доста, него је скупио још 6 нових претплатника. У писму, којим то јавља управи „Српског Кола" вели између осталога: „Морамо се и ми овдје макнути, јер нам сва друга мјеста утекоше напријед . Тако овај вриједни Србин не да, да његово мјесто буде назадније бројем претплатника од осталих српских мјеста. Право има! Ако се будемо тако натјецали један са другијем у скупљању претплатника, биће наш лист право вародно Српско Коло. Даље је високопречасни г. Исак Дошен архимандрит у манастиру Бездину у Банату послао управи „Српског Кола" К 24 као годишњу претплату за 10 скупљених претплатника. Надамо се, да ће и остали управитељи наших манастира, тијех народних задужбина такођер се овако заузети за „Српско Коло" и тако се донекле одазвати својој народној дужности. Г. Славко Ћурчић из Блиње код Петриње послао је управи нашој К 12 кро прилог листу. У свом писму, којим то јавља, вели, да то шаље једино као припомоћ листу у случају запљене и за друге потребе листа. Наш је лист веома јефтин, па се може одржати једино великим бројем претплатника. Зато су оваки прилози листу веома добро дошли, како би лакше могао подмиривати своје потребе за штамну и отпремање. Вриједан заузимач за наш лист је и млади Србин учитељ у Костајници г. Сава Роксандић, о ком смо већ донијели у овом листу, да је скупио 4 нретплатника. ГТрије неколико дана пише он нама: „Весео сам, да могу славно уредништво известити, да сам досада скупио14 претплатника, а има изгледа, да ћу још толико. Када сам разделио оних 10 примерака, било их је, који су ми сами долазили у стан и у школу и молили ме, да их упишем као претплатнике. У Бос. Костајници заузео се за Ваш лист вредни свештеник преч. г. Душан Кецмановић, који ће међу сељацима моћи опет прлличан број сакупити. ; мољавам славно уредништво, да ми чим пре изволи послати још 15 до 20 примерака, ако нема задњега, а оно макар старих бројева — и уверен сам, да ћу још толико моћи проту.рити — када то тако лако иде". Ово служи на част и вредном заузимљивом овом Србину учитељу и тамошњим Србима ратарима, који слушају свог учитеља и.увиђају, како им је користан и потребан овај лист. Г. др. Јован Ивковић адвокатски перовођа у Загребу уручио је нашој управи К 6 као погодишњу претплату за 5 претплатника. Српски народни учитељ у Сенти г. Милан Вртунски послао је управи „Спског Кола" К 9 - 60, као годишњу претплату за 4 скупљена претплатника. Ето тако се овај Србин учитељ трси, да „Српско Коло" и у свом крају рашири, што би требали да учине и остали Срби учитељи у Бачкој и Банату. Пригодом крштења сина Паје

Рајчевића, благајника у Метку скупио је свршени филозоф г. Милош Цигановић К 29 за 12 претплатника, који ће се слати Србима ратарима у Метку преко г. Јакова Грујића тамошњег трговца. На освећењу српске цркве у Дољанима 7. (20.) новембра ове године на приједлог преч. г. Панте Бикицког, свештеника у Вел. Бастајима скупљено је К 14'40 за шест претплатника из парохије дољанске. Исто тако је скупио г. Милан Павлов Дракулић из Скакавца код Карловца 6 претплатника и послао за њих К 14 -10. — Свој овој народној господи управа и уредништво „Српског Кола" лијепо захваљује, молећи и све остале, да се овако својски заузимљу за „Српско Коло".

Шта се збива у нас и у свијету. Хрватско-славонски сабор у Загребу одгођен је и састаће се по свој прилици истом средином јануара 1905. Расправио је закон о индемнитетској законској основи, то јест допустио је влади да без закона о прорачуну троши на земаљске потребе новац и то до конца марта. Дотле ће се расправити законска основа о прорачуну, па ће се радити онда према прорачуну. Расправљена је и примљена такође и нова финансијска нагодба с Угарском. Говорило је неколико говорника од стране опозиције, који су доказивали, какву ћемо неправду трпити и под новом нагодбом кроз пуних 10 година и тражили су финансијску самосталност. Особито је стварно и темељито говорио од опозиције д-р Фран Врбанић, али наша већина мађаронска прихватила је финансијску нагодбу онако, како су је склопили наш и угарски краљевински одбор и како је предложена сабору. С овом новом нагодбом добићемо четир милијуна круна годишње више, него доселе, али где је то од онога, што би нас спадало. Но зло је и у томе, ако Тиса овај сабор распусти, што врло лако може бити, а не прими се по овом сабору финансијска нагодба с њихове стране, онда опет пик Јово на ново и опет се морају бирати регниколарне депутације, које ће расправљати и водити нове преговоре око нагодбе, коју су већ досад склапали шест година, док су до и оваке дошли. Немири и туче у угарском сабору. Г1ре месец дана (18 новембра) преваром је протурио министар председник Тпса и председник угарског сабора Перцел промену пословника или правилника, то јест онога реда, по коме се у сабору ради, седнице држе, расправља и говори. Досадашњи пословни ред угарског сабора потиче из 1848-ме године, али је врло напредан, јер већина у сабору не може газити мањине саборске. Мањина, то јест они који су против оних, који су на влади, опозиција може, ако држи за потребно, спречавати дугачким говорима и многим предлозима, да се једна законска основа не расправи и да не постане законом. Тиса хоће да одузме ту снагу опозицији и да учини онако, као. што је с променом пословног реда учинио у хрватском сабору у Загребу пре двадесет