Српско коло

Стр. 12.

СРПСЖО КОЛО

Год П.

Србин добротвор у Амврици. У граду Лос Ангелос у Америци умро је недавно тамошњи угледни трговац Србин Јово Павковић, родом из села Подима у Боци Которској. Он је оставио 8. тисуће круна, да се отуда у његову родном мјесту оснује фонд, из кога ће се помагати српска сиротиња. Слава и вјечни спомен народном добротвору. Српска скупштина за оскудне у храни. Српска народна скупштина у Биограду прихватила је прорачун за год. 1905., те је уједно примљена и законска основа о домоћи оскуднима у храни, и то само онима, који нијесу кадри да је сами набаве. У ту сврху могу се употребити 460.0Ј0 динара, који се налазе код Министарства Војног за зидање касарне у Паланци. Ако то не би било доста, овлашћује се влада, да дигне код Управе Фондова још 1 милијун динара. Опћине ће онда отплатити тај дуг у року од 3 године уз камате пет од стотине. Тако се ето брике српска влада за свој народ. Промјена у аустријском министарстзу. Досадашњи аустријски министар предсједник др. Кербер одступио је, а краљ је именовао за новог министра предсједника др. Гауча, који је досад био предсједник врховног рачунарског двора у Бечу.

Различне вијести. Орпски свештеник о „Српском Колу". Преч. г. М Ћ11рић парох у Допсину послао је уредништву „Српског Кола" ово писмо : Данашњом поштом шаљем вам К 26 40 као претплату од 11 претплатника на „Српско Коло" за 1905. г. Претплатници су: 1. Срето Шкорић ратар, 2. Живко Коронсовац ратар, 3. Љубомир Комленац ратар, 4. Драгојло Комленац ратар, 5. Милан Докмановић ковач, 6. Светозар Арнаут ученик, 7. Ђорђе Ђирић колар, 8. Љубица Кнежевић трговкиња, 9. Љубомир Јанковић лугар, 10. Никола Рајковић учитеЛ), 11. Младен Ђирић парОх. Сви из Допсина, пошта Чепин. „Српско Коло" ваистину заслужило је, да се свака српска кућа, у којој се чита, на њега претплати. То је данас првИ и иајомиљенији српски народни лист. „Српско Коло", својим темељним писањем и разлагањем о политичким, привредним, забавним и поучним предметима, тако зрело, тако убедљиво, тако стварно, тако чисто и разговетно пише, да му сваки пријатељ срнског народа, читајући његове чланке, капу скинути и поклонити се мора. Народ српски поноси се таквим радницима, који су се труднога и мучнога посла о издавању и уређивању „Српског Кола" прихватили. Само напред! а народ ће српски знати своје пријатеље и трудбенике око српске књиге, на свој начин наградити!! Атсо ми за руком пође, држим, да ћу вам још неколико претплатника до нове године скупити. А за сада нека вам је и ово доста из малог и незн-атног нашег Доисина. Примите срдачни, искрени, српски поздрав. Слава краља Петра. У уторак 30. новембра (13. децембра) славио је. краљ Петар своје крсно име ампа: Српсне Штаипарије у Загребу. "-х />' Р/ ' к, "№Џ,Ш\

св. Андрију Првозваног. Краљ је са принчевима био на свечаној служби у саборној цркви. Чинодјејствовао је митрополит Инокентије с епископима. 0 подне је у двору било сјечење колача, на које је нозвато иредсједништво скупштине, министри, савјетници, виши чиновници и виђенији грађани. Иза тога билаје богата закуска. Св. Андрију Првозваног, као дан освојења Биограда под Карађорђем, слави 19. пук у Крагујевцу. Крал? је депешом честитао пуку славу. и зажелио да дух Карађорђев и оних јуиака, који дадоше Србији пријестоницу, вазда лебди и над 19. пуком и над свом војском српском. Ћирилица у Вери. 0'пћинско заступство у Вери, у Сријему, закључило је 9. децембра 1904., да се од 1. јануара 1905. у опћини Вери има уредовати ћирилицом. Овај је закључак већ потврдила котарска област. Уједно је у тој сједници закључено, да се има расписати натјечај на биљежничко и благајничко мјесто у Вери. Ко хоће да буде изабран, мора бити Србин. На овај лијепи примјер свјесних Срба у опћини Вери, треба да се угледају и остале наше опћине, које још не уредују ћирилицом. Одликозан Србин шегрт у Бечу. Недавно је у Бечу била изложба шегртских радова, те је том приликом одликован дипломом похвалницом и бронзаном колајном Милан Веселиновић, родом из Рујевца у Банији, за красно и вјешто израђена енглеска кола за утрку. Родитељи Миланови могу се поносити својим сином и сад тек виде, како су добро учинили, што су га послали на занат. Шаљите дакле дјецу у занате, па да буду на корист и дику и својим родитељима и самима себи! Нове банке. Нове банке од десет круна доготављају се, те ће се издати крајем фебруара или почетком марта. т/т/тштт/тттттиту ПРИВАТНИ ТРОМЈЕСЕЧНИ ЛУГАРСКИ ТЕЧАЈ отворен дозволом високе кр, земаљске владе, наредбом од 22, листопада бр. 24,314, управитељ: П. АЏИЋ, шумар у миру.

Стављам до знања да отварам у Топуском Прољетни лугарски течај 1. вељаче 1905. Лугарски кандидати желећи у тај течај примљени бити, нека своје власторучно написане молбе пошал^у на управу тог течаја. Науковну основу са даљном упутом добива свако на захтјев франко. . Топуско, 1. сијечња 1905. Управитељ течаја: П. Аџић, шумар у . миру. . ШШШШШШТШШШШШШШШ Одговорни уредник: Буде БудисављевиЂ.