Српско коло

Стр. 1.

СРПСКО КОЛ0

је народ без школа слијепац код очију. Ми требамо што више школа и учитеља, а да учитељи могу ваљано радити, потребно је да буду осигурани они и њихове породице. Код нас су учитељи и до сад били пла"ћени као подворници, па "ће и даље остати тако. Свима су повишене плаће, а они ни сад не добише ништа, него остају пасторчад у држави. Ово је грдна штета за народни напредак. Ако је ико заслужио повишицу, то су сигурно учитељи. И за то се мора жалити, што је влада наша и у овој прилици занемарила учитељство. С ових разлога ми не можемо бити задовољни с начином, како су повишене плаће. Кад се већ мислило да у данашње вријеме, гдје је народу тако тешко, треба повисивати плаће чиновницима, требало је то учинити да буде праведно и корисно за народ. А овдје се мислило само на корист велике господе. Али кадјевећ тако учињено, видјећемо како ће се чиновници одужити народу, који тавори у биједи и свакој несташици, док њима даје, да могу живјети у сласти и ласти. Срби и избори у Угарској. Како је нашим читаоцима познато, извршени су крајем прошлога и почетког овога месеца у Угарској избори за угарски сабор у Будимпешти. И Срби у Угарској (Бачкој и Банату) ушли су у изборну борбу, али су лоше среће били. Писали смо већ да је средишњи одбор српске народне радикалне странке у Новом Саду одбио сваки споразум с другим Србима, који нису у његовој странци. И то се Србима у Угарској у овој прилици љуто осветило. Радикална странка постављала је у свима срезовима, где се Срби с неким изгледом могу борити, самовољно своје људе као кандидате за посланике, а на друге се Србе није ни обазирала, нити их је питала, да ли и онп пристају На ове кандидате, и хоће ли гласати за њих. Али највише је гтогрешила и праву срамоту учинила радикална странка у т/рско-бечејском срезу. Тај је срез већ у прошлом сабору заступао српски народни посланик др. Љубомир Павловић. Њег! је народ опет кандидовао, и може се слободно рећи, да је била воља целога српскога народа из оног среза, да Павловић б^де опет његов посланик. Али радикална странка није хтела да се покори народној вољи, него је и против Павловића истакла свога кандидата, а радикалне вође су грдили и ружили Павловића у својим новинама на пасје име.

Ова наопака изборна борба свршила се онако како се морала свршити. Истина је, да је код избора било насиља државне власти, ч и да се подмићивало и варало. Истина је и то; да су изборни срезови тако подељени, да Срби готово нигде не бирају сами, него им сметају негде Немци а негде Мађари. Али је истина и то, да су Срби код ових избора могли изабрати 4—5 својих посланика, да је било сложног и споразумног рада. У белоцркванском, турскокањишком, шајкашком и уздинском срезу могао је проћи Србин, а и у свима другим срезовим^могли су српски кандидати добити много више гласова, па би и то подигло српски углед пред противницима и странцима. А овако, што смо видели? Сви кандидати, које је поставила радикална странка, попадали су, а на неким местима добили су и врло мало гласова. Једино у Панчеву мора се поновити избор између њихова кандидата д-ра Славка Милетића и кандидата мађарске владе, јер су код првог избора била три кандидата, па ни један није добио преко половине преданих гласова. (У таким приликама мора се између она два, која имају највише гласова, поновити избор.) А и :,; ; то су постигли једино тако, што су им у по-|§ следњем часу прискочили у помоћ и осталиЦ панчевачки Срби. Али је ипак изабран један® Србин народњак, а то је онај против кога су| радикали највише радили, то јест д-.р Љубомир| Павловић. Радикални кандидат морао је одступити на сам дан избора, а Павловића је народ ! бирао с великим одушевљењем. Код прошлих избора добио је само 72 гласа већине, а код ових 437. То је најбољи доказ, да је сав народ уз Павловића. Има још један светао пример у овим изборима. У кулпинском срезу изабрали су сложни Срби заједно са Словацима словачког родољуба Милана Хоџу. Обадва ова примера сведоче, да се у оваким приликама само споразумним радом даде нешто постићи. У новом угарском сабору биће сад само по један Србин и Словак и шест Румуна народњака. Све су остало Мађари и помађарени људи, а свију посланика има 413. У Угарској има Мађара мање него других народа, Срба, Словака, Немаца и Румуна, па ипак су они готово сами у сабору. Све је ово удешено, да Мађари по својој вољи могу управљати државом, и наметати другим народима своје име и језик. Код Мађара су на изборима победиле , ' странке, које су противне. досадашњој влади и савезЈг с Аустријом.; Ове ће мађарске странке сад у сабору разрачунавати с Аустријом, па ће најпре поделити државну царину (ђумрук) и војску. Све ће се то решавати без обзира на нас, само у мађарску корист, а ми ипак носимо све државне терете као и Мађари.