Српско коло

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

јаки и гдје се утврдио. Куропаткин има сада 14 корова и 1500 топова, а добиће још 4 кора појачања тако, да ће тада имати до 550.000 војника. Јапанци напротив, кад стигну појачања испред Портартура, имаће до 350.000. Чим дакле попусти вријеме моћи ће Руси почети битку, те ће без сумње и побиједити Јапанце. Генерал Грипенберг заповједник друге руске војске у Манџурији враћа се због болести у Русију, па се јавља, да ће на његово мјесто доћи генерал Церпицки. Балтијска морнарида. Дио руске балтијске морнарице под Рожественским још увијек је код острва Мадагаскара на југу Африке. Кад стигне Фелкерзам са својим дијелом морнарице сачекаће још и трећи дио балтијске морнарице, а онда ће сви заједно на Јапан. Опсиједање §ладивостока. У најновије вријеме јавља се, да Јапанци хоће да опсједну и руску поморску луку Владивосток. Како је Владивосток необично утврђен, а Јапанци не могу га опколити с копна као Портартур, то ће они слабо што моћи израдити само с мора.

Српска свест у Срему. Срем је био на гласу због свог србовања некада. Он је предњачио свима Србима у Хрватској и Славонији. Његова се реч далеко слушала. Тако је некада било. Изгледа нам, да су Срби тамо много попустили, да нису онакви као некад. Ето пишу нам из Срема, да у Срему има општина, где су Срби у већини, па сведно се у њима уредује латиницом, а не ћирилицом српском. Скоро веровати не можемо да је то истина. А људи веле, да јест. Што ли ће, Боже мој, на ово рећи сиромашни, запуштени Личани и Бановци? Та код њих се доскора није смело споменути српско име, код њих је сиротиња и голотиња, мало народне господе, међу тежацима слабо раширено читање и писање', па опет има много општина и школских одбора, који уредз^у ћирилицом, и сваки дан их је више. Па кад се они отимају, како би Срем смео друкчије радити. Има људи који ће рећи: „Па то је свеједно, какво било писмо. Од тога нам неће бити џеп пунији". Има таких људи, али зло говоре ти људи. Није нам џеп пунији ни од тог, што православну веру исповедамо, што се имена српског држимо, што српски говоримо, што српске обичаје поштујемо. Од свега тога нисмо

богатији, па опет се тога ни зашто не би одрекли. А зар је писмо што друго ? Кад нећу српски да пишем, могу и да не говорим српски, и да православну веру не славим. Хајдемо онда да оставимо све српске светиње, па примимо од Шваба или Маџара или кога другог све њихово. Хајде ко ће први. Да питамо браћу Русе, пошто би се они одрекли ћирилице, јер и они пишу ћирилицом. Лепо би нас погледали! Сваки народ мора поштовати све што је његово. Тешко народу, који сам своје стане презирати и за своје не марити. Општински одбори нека стога закључују свуда, да се у опћинама почне уредовати ћирилицом, где то већ није урађено. Ми се уздамо, да у Срему неће бити за мало времена општине српске, која не би увела уредовање ћирилицом. Исто то нека раде и школски одбори. Срем не сме допустити, да га претекне сиромашна и запуштена Лика и Банија. Побринућемо се, да дознамо, које општине не уредују ћирилицом, па ако је не уведу, ми ћемо штампати имена свију тих жалосних српских општина на вечиту њихову срамоту.

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је еднодушно ово : СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЈБЕ ИЗ ШАКА, јер Ј0 евака груда, евака бразда, еваки педаљ ерпеке земље, евака нзгубљена кућица, евако напуштено кућиште српско, што Срби лакомиелено из шака нспуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропает, највеђе ерпеко зародно издајетво. (тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за ко]у годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било).

Све, све, али занат. Пође некакав цар са својом женом и кћерју да се шета по мору на лађи, Кад мало одмакне од брега, наједанпут духне ветар, па га баци чак у некакву земљу, где се о његову царству ништа није чуло (као ни он о овоме што до сад ништа није знао, ни чуо). Кад изиђу на сухо, он није смео ни казати да је цар, а новаца нису имали са собом ништа, па не знајући никаква заната, нису се могли друкчије хранити, него се он најми да чува сеоска говеда. Пошто ту проживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом ни-

Савјетујте сввје рсгђаке и лријатеље да купују и читају овај лист.