Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛО

Год. III.

Шта се збива у нас и у свијету. Мађарске школе у Хрватској и Славонији. Сад већ има у Хрватској и Славонији 45 мађарских школа. Од кад је дошао за бана гроф Пејачевић основано их је 24, дакле за двије три године више него их је прије било. Зло је то што у ове школе не одлазе само дјеца мађарских родитеља, којих има прилично по Славонији, Сријему и свуда по жељезНидама, него и дјеца других родитеља-, Срба и Хрвата, који служе код жељезнице. Тако се овдје сад дижу мађарске школе, док у Угарској хоће да позатварају све школе, које нису мађарске. Министарство у Пешти није још састављено. Како ће се овај заплет решити не зна се. Краљ не ће никако да пристане на маџарску команду у војсци, Кошутова странка опет најјача у сабору па је сад настало оно што но се каже: повуци, потегни. Да је поЛожај незгодан види се из краљевих ријечи, које је рекао, да су наступила врло тешка времена по државу. Ако се нагоди ипак Маџар у Пешти и Шваба у Бечу, платиће немаџарски народи у Угарској, Хрватској и Славонији. Биће као и пред четрдесет година, кад су се они у Бечу погодили с Маџарима тако, да могу с нама радити што хоће, а Немци с нашом браћом Словенима у Аустрији. Србија склапа нови државни зајам од 83 милијуна динара, Од тога зајма. употребиће 30 милијуна за жељезнице, 35 милијуна за топове и војску, а осталих .18 милијуна за отплату ситних државних дугова, на које се плаћају велике камате, Радосна је појава што је Краљ Петар недавно рекао. на ручку скупштинарима, да кажу свему народу у. Србији, да ће краљ увек чувати закон, правице и слободе, и да трзавица и нереда не ће више бити као што је било за краља Милана и Александра. У Црној Гори гради се сад жељезница од Бара до Подгорице и гради се лука Бар за велику пловидбу. Све ће ово бити. од користи црногорском народу. У Старој Србији И Маћедонији као да ће опет овога прољећа доћи до устанка. У Старој Србији, Турци и Арнаути кољу Србе па многи морају бјежати Преко границе у Србију.. И тако нам пусти тај најЛепши .крај српски. У Маћедонији опет кољу се међу собом бугарске и српске усташке чете, мјесто да сложно бране сиротињу рају. Турска се опет силно оружа, Аустро - > гарска исто тако, између Србије и Бугарске Никако да дође до праве слоге и тако што се год доГоди на пролеће, догодиће се на штету и Срба и Бугара. Разлинке вијести. Жалостан глас из народа. „Новом Србобрану" пише пријатељ из Двора : Народ аметице сели у Америку. Све потекло, па бјежи од куће. Неко мора од

оскудице, глади или дуга, а богме добра. половина и не мора. Има их, који уживају 20 јутара земље, па их грамжљивост вуче преко мо.ра, и ако им је кућа пуна свега. Али пм је и срце пуно жеља, кад чују колико се долара море зарадити у Америци, па макар и крвавим знојем. — Година је врло оскудна, јер је љетошња дуга суша све спржила. Нема кукуруза, свагдашњег круха, а за благо нема крме. Нема граха ни купуса, што је народу иначе главно вариво, а поред кукурузовнице главна храна.. Невоља је народна велика. На Србе у Срему угледати се треба. Ово дана потврђена је и обнародована по кр. котарском суду у Земуну Српска Земљорадничка Задруга у Прхову (удружење са неограниченом одговорношђу), а у управном одбору задругином су следећи: Јефта Рајић, уједно председник; Ђорђе Бабић, уједна заменик председника и Аца Петк.овић. Пословођа је Чедомир Марин. С овом је задругом, хвала Богу, сада 55 српских земљорадничких задруга у Срему. Добротвор трговачког гшдмлатка. У Београду је умро недавно богати трговац Илија Кораћ, који је сав свој непокретни иметак у вредности од четири стотине хиљада динара оставио трговачкој омладини за њезино школовање и напредак. Исправак. У 5 броју „Српског Кола" стојалоједа је на Сретеније приликом освећења ново саграђене куће г. Миле Мамуле у Врбовском скупљено К 26'40 за „Српско Коло", а треба да стоји приликом освећења куће г. Јове Марковића, што се овијем исправља.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жел^езних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илида 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јефтине =========== Фабри цате =====

€

Пјеновници бадава и Франко.

604. 5—24.

^ ^ ^ ^ ^

Штампа : Српскв Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.