Српско коло

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

Кад се једном научи ћирилица, онда се истим начином лако даде научити и латиница. Наша школска омладина, кад дође о великом школском одмору на два мјесеца кући, могла би велики успјех у овоме показати и народу своме велико добро учинити, учећи га читању. А сад у име Божје на посао! Руско-јапански рат. Рожественскиј и Небогатов. Сад се поуздано јавља, да су се обе руске ескадре спојиле у индокитајским водама. Подједно се јавља и то, да је Рожественскиј с целом флотом отпловио одмах напред, али се не зна куда. Нема сумње, да ће Рожественскиј кренути сада према своме циљу напред, то јест да се сукоби са Тогом, подели мегдан с њиме, па, ако му срећа послужи, преузме господство на мору и крене према Владивостоку. У Јапану је завладао страх. Нису се надали, да ће после уништења портартурске флоте послати Русија другу на Далеки Исток. Преварили су се у рачуну и за то је страх разумљив. Разумљиво је и то, зашто Того не сме да удари, јер судбина Јапана зависи од овога поморског боја. Скора будућност показаће нам, ко ће бити господар у Манџурији и Кореји.

о о о о

СРБИ ТЕЖАЦИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на норисне - - - занате - - -

ОсмивгЈте Српсне ратарске (земљорадничке) задруге

/3

< + х + х + > + х*х +

СРБН ТЕЖАЦИ!

Купујтв и читајте „ПривреДнИк" лист Главног Савеза Српских Ратарских (Зем/Борадничких) Задруга у Загребу.

На синовш гробовима. Два су гроба упоред стајала: Једно гробак Сењанина Ива, Друго гробак Смиљанић-Илије. Двије мајке косе расплетале, Свака својем гробу допадале, Свака своје јаде јадовала. Сузама су зал'јевале бусе, Помињале битке и мегдане, Грозд врлина свака својег сина, Кад мајкама понестало суза Пр'јеким оком једна другу гледа: — „Мој је био бољи од твојега!" — „Мој се пјева даље од твојега!" — „Мој је им'о седамнаест рана, Свака рана од седам педаља,

А твој црве пјехнуо од прве." — „Мој је сјек'о на буљуке Турке, А твојачко крио се под грање." Запали се образ од образа, Ражагри се туга до омраза, И, би не би, дигоше се руке ЖенскеЈ српске, а сада крвничке. Ал' из гроба нешто проговара, Из једнога као из другога: Себи руке, безумнице мајке! Одбите се од наших гробова! Ми се знамо колико ваљамо; Кавга ваша то је мука наша. Не бори се сестра са сестрицом, Нит се рата на рођена брата. Кад се бије с душманом се бије, Отом крвцом нека се прелије Гробак Ивин и гробак Илијин. „Снохватице" Змајовине.

Прекрсти се!

У једном крају Француске живео је неки честити сељак удовац, коме је после смрти женине остао само синчић, живахно и разумно. дете. Када дође време, даде га у основну школу. У школи је био скоро нај 1 бољи ђак, а када доврши основну школу, рече оцу евом: — Оче, пошаљи ме учити гимназију, веруј ми учићу боље; жеља ми је да будем лекар. Пошаљи ме молим те! Отац је послушао молбу и жељу свога детета. Син је одржао дату реч, учио се не може бити боље како у гимназији тако и на великој школи и када му је било двадесет и шест година био је лекар. Али, нуто јада: млад лекар као паун поста поносит и чисто се стиђаше што је сељачки син; није му се допадало што седи у обичној једноспратној кући очевој, хтело му се, да му кућа буде од неколико спратова. С тога чим дође до потребног новца, дозва зидаре, учини погодбу за преправку куће, скиде кров с куће очеве и назида на истој и други спрат и кад би здање готово, намести собе богатим намештајем, усели се да живи у њима, а свог оца остави на доњем спрату, где му слуге обитаваху. Свакојако то оцу његовом није било по вољи, али шта је могао друго чинити но ћутати и стрпељиво сносити поноситост и рђаве поступке свога сина „господина". У то доба владао је француском државом цар Наполеон. Једном приликом цар дође у тај крај улов. Задржавши се дуго у лову, мораде са пратњом својом да преноћи онде, где наиђу на подесну кућу. Дошав у то место, нађу преноћиште у кући лекаревој. Дабоме, да их је лекар увео у собе горњег спрата, на којем је и за се кревет задржао. Ну, прилпком уласка царева у кућу — није му приказао оца свог. Наполеон пак, имађаше тај обичај: да се скоро увек и сам лично обавештава и упознава у околини у којбј се нађе. И сишавши доле међу послугу, упозна и оца домаћина лекара. То га је непријатно дирнуло и намајеувидео