Српско коло

Год. III.

(ТПСК'0 КЧ1ЛО 4

Стр. 5.

дила с Маџарима и збиља је дошло до погодбе и поравнања између Ауетрије и Угареке год. 1867. У Угарској је опет завладало уставно стање, Угарској је призната државна самосталност, само што је Аустрији с једне и Угарској с друге стране постала заједничка -војска, спољашњи послови (спољашња политика државна и заступање по посланицима код страних држава) и заједничке финанције (новац из државних прихода поТребан за те све заједничке ствари, за што је Угарска плаћала око једне трећине, а Аустрија двије трећине). Аустријски цар и угарски краљ одређивао је од времена погодбе- унутрашње уређене заједничке ' војске (домобранство је остало за сваку државу посебно), за тим распоред војске и службени језик у војсци, који је остао до данашњег дана немачки. Мађарима 'нијеОдавн-а билб право, кад су већ господари, тако рећи, у свему у Угарској, да угарски део. заједничке војске није збиља и.ихов, да,се,у том делу не заповеда мађарски, и. да та војска зн .а сам.о за аустријског цара, али не зна, за угарског кра.га. ЈЗбог тога^ што немају.. такове војске* нису моглп одлучивати ни у .спољашњој политици,. јер је ту Аустрнја, мли још бол.е, двор одлучивао, како је њему годило. У Аустрији се и онако нису много ооазирали на сабор, тамо се већ преко 7 година влада без обзира на сабор, који због народносних размирица не може да.ради, Заједничка влада одговорна је до душе т. зв. аустријској и угарској делегацији, али су делегације тако састављене, да је та одговорносг скоро никаква. И тако је дошло до тога, да спољашњ^ политика није ни угарска, ни : аустријска, већ дворска, династичка, а како је владарска кућа клерикално-католичка, то је била така и спољашња политика у држави, И .тако н. пр. и у угарском сабору и у аустријском,било их је много противних, да се Босна и Херцеговина окупира, али је двор хтео, и дошло је до окупације. Мађари све то виде, и добро знаду, па зато

111

ШвјМ шш

I иивк --

К!нез Никола деди војсци руске птшке.

хоће, да Угарска од Аустрије буде сасвим слободна, и да остане заједнички владар: краљ угарски, а онамо цар аустријски, тако звана персонална унија (персонални значи лични, унија значи јединство, дакле јединство у личности владаревој, то јест један владар, а две државе засебне). Али то неће у Бечу, и отуда сва та борба. Мађари траже своје и владе падају, јер Беч не попушта и не да војске. Пао је Сел, пао Кун Хедерварски, пао Тиса. Дошло је до нових избора и опозиција је у сабору победила. Сад је дошло, противнотемељном државномзакону, чиновничко министарство с генералом Фејерваријем на челу владе, али Мађари не попуштају, а не попушта Беч. Сабор је угарски одгођен до 15.септембра. Државни су послови стали, пореза се не плаћа,неможе да се дође до рекрута, жуланије отказују послушност незаконитој влади, трећегодишњаци ће служити и преко своје службе, а хоће ли влада бити кадра позвати ерзацрезервисте у службу, то се још пс .ша. Оепм гога стоје сви в&жнији други државни пословп. !'о,1.'п се очајна порба између Псча и 1Гегите. Нсч поручује преко Фејерварија^ да ће дати Мађарима, што год. хоће, нека раде у држави с народностима ': Румунима, Немцима, Словацима, Србима и Хрватима,' '93ако нека не Траже воЈске; и До^ тиЈ пустио би Беч, Да рад'6 што желе ж с Хрватском и Славонијбм, самб н.е да мађарске команде, мађарске војске. Ко ћеиобедиги, не знамо, али држимо, да ће се коиачно ипак погодити Беч и Пешта. А шта радимо ми дотле у Хрватској и Славонији? Наших четрдесет заступника у Пешти, тако званих, мађарона, изневерили су Мађаре, којима су тобоже до сад служили, и ступили су у службу Бечу.

Ш-ш

шш

Савјвтујте својв рођакв и пријатеље да купују и читају овај лист.