Српско коло

Год. III.

СРПСКО К0ЛО

Стр.Ј.

почива. Гроф Кун Хедерварски одз^зео нам је и оно нешто слобода, што смо имали, па се зато слободан глас у новинама и народу угушује. Неки су мислили, кад је дошла нова влада бана грофа Пејачевића и подбана Шумановића, да ће се окренути на боље, јер је и сам гроф Пејачевић рекао, да хоће да у земљи буде „добра и поштена управа". Нећемо рећи ништа друго на то, него да ми имамо закон дд П. јан. 1875., па коме можемо држати јавне скупштине под ведрим небом, јавне скупштине у затвореном простору и поузданичке скупштине, на којима се могу расправљати и претресати политичка питања, која се год нас тичу. За јавне скупштине под ведрим небом треба дозволе котарсКе области, и скупштину треба бар три дана раније пријавити; за јавну скупштину у затвореном простору није потребно дозволе, али се мора пријавпти, најзад за поузданичку скупштину није потребно ни пријаве ни дозволе, јер ту дођу само цедуљама позвани људи.

У Угарској се води борба против владе баруна Фејерварија, који сам види, да не може ништа учинити од онога, за што су га послали. Све су му странке, па чак и либерална странка бившег министра председника Тисе изјавиле у сабору неповерење, само је наших четрдесет хрватско-славонских „мудраца" ћутало, и одредили су између себе Пишту Ковачевића да буде хрватско-славонски министар. Кад видимо ко нас заступа у једном и другом сабору, онда и не може бити боље. Сав ће свет рећи, да је подло и гадно шта наши до јуче „мађарони", од јуче „бечке слуге" раде, али брига је њих. Главно је за њих да се добро плати. У Србији се приближују све већма избори за народну скупштину. Избори ће бити 10. (23.) јула. Ради се, кортешује се, пише се, говори, изборна борба постаје жестока, и странке гледају да једна д-ругу победе. Све се то ради слободно, јер су слободни закони, а не натражни као код нас овамо. Самостални радикали или друкчије звани самосталци добиће највише посланика, како изгледа, онда за њима долазе стари радикали, а за овима друге странке. Русија .ће добити наскоро устав и сабор по' народу изабраних посланика скупа с царем управљаће државом. Досад је цар сам владло, а један човјек не може видјети својим оком сву државу и шта се ради у њој. За то су царски чиновници радили, шта су хтјели. Због тога и јесу у Русији многе буне и устанци, јер руски народ тражи устав, да се чује и ријеч посла-

ника, које он изабере. Русија ће се подмладити и биће, ако Бог да, и силна и јака. Досадашњи је рат показао, да је оваква државна управа главни кривац, што велика и силна Русија није могла развити своје снаге. Кад дође сабор, стаће он многом злу на крај, па ће и Русија бити оно, што треба да буде.

Различнв Еијеети. Српсни НраљевиЋ Аленсандар — поднаредник. Краљ Петар произвео је свога млађег сина, краљевића Александра, у чин пешадијског поднаредника. Тим поводом издао је војсци ову наредбу: „Војници! Његово Височанство, краљевић Александар, каплар I. чете, 3. батаљона, VI. пешадијског пука, навршио је данас годину дана капларског чина, испунио законске погодбе и Ја га производим у чин пешадијског поднаредника. Јучаци! Жеља Моја, да и Мог другог сина уврстим у редове Моје дичне војске, где ће се учити војничким врлинама, још је више увећана овим чином, а уверен да ће с вама и даље гредити путом среће, части и славе. Ја вас поздрављам узвиком: Живела дична војска! Живела узданица Српства! Српски официр Милан ПрибиЋевиЋ. У аустријској је војсци служио до прије годину дана као натпоручник (оберлајтнант) српски књижевник и приповједач Милан Прибићевић, Њега је српско срце повукло да ступи у војску краљевине Србије. За то је иступио из држављанства угарско-хрватског, оставио аустријску војничку службу, ступио у државну свезу краљевине Србије и тамо именован натпоручником или како у Србнји. кажу (по руски) поручиком (код њих је потпоручик што код нас поручник, лајтнант). На Петровдан изишао је указ краља Петра, којим се Прибићевић именуЈе официром у српскоЈ војсци. Милан Прибићевић воли свој народ, а особито српрког сељака. Из живота његова црпио је он грађу за своје приповијетке. Он описује јаде и невоље сељакове, добре стране, али шиба и мане његове у животу. народном. Србија добија с њиме и књижевника и врло спремна официра. Нове Српске Земљорадничке (ратарске) Задруге у Банату. Потврђена је и обнародована од Кр. Судбеног СтоДа Великокикиндског Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у Кечи (удружење са неограниченом одговорношћу). Ово дана такођер је обнародована од стране Кр. Судбеног Стола Темишварског Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у Краљевцу (удружење са неограниченом одговорношћу). Т() је друга задруга у Банатској Црној Гори (прва је основана у Петровомселу прошле к>дине), а педесета у Банату. Такозвану Банатску Црну Гору (зове се тако што су је по причању народном некад населили Срби из Црне Горе) сачињава пет српских места Епархије Темишварске (Петровосело, Станчево, Краљевац, Лукаревац, Хрњаково), која леже на крају