Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. 111.

првог разреда вриједи 400 К, другог 300 К, трећег 200 К, четвртог 100 К. Сада ако је један учесник имао свега четири јутра оранице четвртог разреда, која скупа вриједе 400 К, онда ако жели комасацијом по врсноћи добити боље. земље, може из првог разреда добити само једно јутро, из трећега само два јутра. Противно томе: ако је неко имао једно јутро оранице другога разреда, онда, ако језадовољанслошијомземљом, добива једно и ио јутра трећега или три јутра четвртог разреда. И томе нико паметан не може и не смије оправдано приговарати. Али ако когод мисли, да му је криво учињено и ако има други оправдан разлог, може против пресуде жупанијског комасацијоног повјеренства за 45 дана призив послати земаљском комасацијоном повјеренству у Загребу, чија је рјешидба коначна Гавра Копенол.

Наш Чива. 1 У Чивута бог је добар, Чивутина сунце греје, Увек има — а не оре, Увек жање — а не сеје. Нашем селу власт је Чива, Он царује нама свима, Село оре, село коси, Он за село новац прима. Кад сеоце стегне зима, Ракијом га греје, жари, Свакој души рачун знаде Његови су млади, стари, Његови су млади, стари, — Што код њега да се пате ?! Газди клања, а сиротом „Одрадићеш, вели, брате!" А кад прође пола лета, Њиве житом кад нам роде, Он с горчилом 2 селом шета, Па говори : Врати, скоте! Дужно село, вечно дужно, За Чивута вечно ради, Раскопава куће своје, Њему дворе да сагради. Богаташ је сад наш Чива, Из дућана селом влада, Не види се сунце божје Од његових многих зграда. Памти село, кад је дош'о Зовућ' шором: рита ! рита! 3 Старо кљусе чезе вукло — Ал' ко данас за то пита!

1 „Сељшки Мотиви". Песме Радована Кошутића. Карловци 1892. год. ' егзекут.:р. ® крпе, прње.

Дон'о ј' рите и поштење На црвеној дугој бради И на леђих пуну врећ}г Голе, мале Чивучади. Сад је Сара —- госпоја му, А Чивучад — господари, Сада село рите носи Ал' ко данас за то мари! Певало је село наше, Китило га цвеће, смиље, Брат је брату веровао, Свуд је било изобиље. Од кад ветар донесе га И остаде код нас Чива Све је мање нашик поља, Све је мање наших њива. Не верује братац брату, Кум се с кумом на нож бије, Газдачке се руше куће, Сиротиња сузе лије. Да л' је бољи Чивин боже Ил' у њега бога није ? Чивут има, а не оре, Чивут жање, а не сије.

Русно-јапански рат, Ратни дописник „Разсвјета" јавља о манџурској руској војсци, да све вести, које с различних њезиних страна стижу, цртају положај руске војске најлепшим бојама. Према сведочанству лица, која поверење заслужују, војска се решила и последњих трагова мукденског пораза, приучила се на крај и поднебље, и у њој је завладао прави ратни дух. Војници верују у свога врховног вођу и у своју снагу. Тврдило се, каже руски дописник, додуше то и пре, али сад су односи. друкчији. Пре је владала. безбрига, а сада влада поуздање у себе, које је порасло из страдања и патња. Руска војска код Гунџулина срасла је коначно у једно 6 ојно тело, какво је била јапанска војска од првог корака на бојном пољу, и то тело показује све знакове складног живота. Бије у њој јуначко срце, које се брани од понижења, ради орловска мисао и сви се делови ове веома сложне машине попуњују и узајамно подупиру. Тако изгледа данас руска војска, која је пре патила од растројености. Коначно се тргао руски медвед, протегао ноге, дигао шапе и стао на задње ноге готов да се ухвати у коштац с непријатељем... Тако пише руски дописник,' и ми бисмо желели, да .збиља буде тако, и да се дописници у свом суду не преваре. Љињевић је добио много молба од војске, да не прекида ратовања, и уверавају га војници да ће положити радо, без. речи, живот свој, да