Српско коло

Врој 16.

Загреб, 17. (30.) авгхЈста 1905.

Гбд. Ш.

Излази два пута — у мјесецу ■® 9 9 Цијека за Аустро-Угареку: на годину К 240 на по године. К 1'20 на четрт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКО коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновиику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтииије. Ф Ф Ф Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко— писи се не вра&ају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана 4

У прошли понедељак, 8. (21.) августа о. г. умро је у манастиру Гргетегу крај Сремских Карловаца велик човек, родољубан Србин, уман научењак Иларијон Руваратд. Он је свршио велике школе, још као ђак почео је испитивати прошлост свога српског народа, и превртао је старе књиге и рукописе. После је метнуо на себе калуђерску ризу, листао даље цароставне књиге и гшсао о српској прошлости. Кад је он отпочео износити, како је некад било код нас Срба, док смо царевали, гракнуло је на њега мало и велико. А зашто ? Зато што је као оно Краљевић Марко послушао кроз читав живот онај савет мајке Јевросиме: „Сине, Марко, једини у мајке Ј ,Немој, сине, говорити криво „Ни по бабу, ни по стричевима, „Већ по правди Бога истинога. Тако је и Руварцу добра мајка његова Јулијана говорила: „Не лажи и не полагуј синко!" И он је остао веран науку своје мајке, писао је и борио се за истину. И због тога је и нападан, јер се истина нерадо чује. Напа-

дали су га, да руши некакве народне светиње, па су га чак прогласивали и издајником народним. То вамје, браћо моја, судбина многих великих људи, да због истине ст.радају. Та ви знате добро, да су људи због истине Христа на крст разапели, па тако вам је било увек на овоме свету и биће и даље. Али то не сме сметати људе, који воле истину, да се престану борити за њу, док не победи. Ето, тако вам се и учени Руварац борио цео живот свој за истину и правду. Писао је много о нашој српској прошлости и много је порушио старих ствари, а нових изнео. Нсћемо спомпњати многих дела и расправа његових, али ћемо вам казати по неку истину, коју је он изнио. Код нас до Руварна причало се и приповедало, у народним нашим песмама певало, да је краљ Вукашин убио цара Уроша, сина Душанова. Руварац је устао и иепобитним доказима из прошлости доказао, да је Урош умро после