Српско коло

Стр. 6.

СРГ1СК0 КОЛО

Год. III.

Шта се зЗива у нас и у свијету. Прешернова прослава у Љубљани. Претпрошле недјеље 10. септембра по новом календару открили су свечано наша браћа Словенци у Љубљани споменик свом највећем пјеснику Фрањи Прешерну. Отац његов био је ратар, но видећи, како је Фрања отворена глава даде га на школе. Фрања се послије сам издржавао, поучавајући своје другове ђаке, те је тако и свршио школе. Послије се дуго мучио док је постао адвокат Прешерен је био отац свога народа. До њега су Словенци били тако рећи мртви. Он их је у својим пјесмама пробудио из мртвила и сна, те су се почели борити за свој језик и за своја права. Да није било Прешерна сада би били Словенци понијемчени. Он им је отворио очи, спасао их. Он је умро као сиромах, али је оставио свом народу непроцијењено благо, своје пјесме, које су његов народ освијестиле и одушевљавале у борби за свој језик и своја права. Благо народу који је родио таког сина. На откриће споменика дошло је гостију из Русије, Чешке, Србије и Хрватске. Из саме Србије било је до 100 изасланика. Срби из Србије положили су на споменик два сребрна вијенца и више других вијенаца. Из Загреба положио је вијенац у име српског пјевачког друштва г. др. Богдан Стојановић. Осим тога положила је вијенац на споменик и српска омладина у загребачком свеучилишту. У свему дошло је тај дан до 30.000 гостију из различних крајева Словеначке, где су се тај дан виле заставе народне. То је била права народна слава коју је Прешерен и достојно заслужио. Слава му! Арнаутски упад у Србију. Из Београда се званично извјештава, како је 26. августа (8. септ.) преко 1000 Арнаута и турских аскера ударило преко границе на српско земљиште, инавалиланакарауле „УгљарскиКрш" и „Медљика Кртињак". Погранична стража са становницима, који су јој притекли у помоћ, мораде узмицати, јер је била слаба и бројем и оружјем и муницијом. Арнаути су онда и даље продрлн на српско земљиште Издате су биле потребне наредбе, да војска сталног кадра у Куршумлији буде у приправности и да у помоћ дигне и погранично становништво. Комисија српска за преглед караула путовала је у то време с пратњом дуж границе. Не слутећи ништа стигла је и у караулу „Угљарски Крш", и ту погибоше капетан Илија Коњевић, каплар Митар Нешпћ п редов Гаја Весковић, а рањених има пет. Писар срески Петроније Ивановић умакао је и донио о овој погибији вијест у Куршумлију. Сад су карауле, које су су арнаути и аскери заузели били, на ново посјели српски војници и сељаци. Турци су се повукли у своје карауле, а Арнаути у своја села. Овим зликовцима није доста што уништавају Србе по Ст. Србији, него упадају и у саму Србију. - У уторак и среду одржаване су у Београду седнице министарског савета, на којима се расправљало

о овоме сукобу. Као што се дознаје, турски посланик у Београду Фети-паша обећао је у име турске владе, да ће се кривци пронаћи и озбиљно казнити; уједно ће се предузети строге мјере, да се тако што више не понови. Мјешовито повјеренство (комисија) српска и турска испитаће цијелу ствар. Пјешачки полубатаљон под заповједништвом мајора Ј. Павловића из Ниша стигао је на српску границу, карауле, које су биле највише у опасности, одмах су осигуране, а војска је осим тог распоређена на свима мјестима, гдје се може нови нападај очекивати. Јуст у Загребу. Прошле недеље био је у Загребу предсједник заједничког сабора у Будимпешти Јуст. У Загреб је био дошао да се упути о приликама код нас. Том згодом састао се је и са неким људима од опозиције, који су му јасно и отворено казали какво је зло код нас и приказали мј^ у правој свјетлости наше мађароне. Ради тога узбунили су се и тешко забринули наши мађарони јер се боје да ће их Мађари, када се погоде са краљем о заповједном језику у војсци, отјерати са њихових положаја, на којима се већ двадесет година гоје и тове. Како видите не иде ни њима најбоље, само би још требало свијести и разбора, па да напрегнемо код идућих избора сву снагу па да ни један независан и слободан Србин не гласа више за владиновце. Приговорна расправа. Против заплијене 13. броја „Српекога Кола" од 14. јула ове године поднијело је наше уредништво приговоре јер мисли да се оним, што је заплијењено није огријешио закон. На 18. ов^г мјесеца требала је бити о томе расправа пред судбеним столом, али је одгођена јер државни одвјетник није био примио потребних за то списа. Кад буде нова расправа јавићемо. Шта се збива у Угарској. У Угарској још увијек нема реда. Фејерваријева влада је пала. 15 о. мј. састао се сабор, па је опет одгођен до 10. октобра. Не попушта Беч, а не попушта ни Пешта, па се не зна, како ће се још ово све свршити и како ће се ријешити ова борба између Беча и Пеште. Но било ма шта сигурно је, да ће доћи до нових избора до ж године или још и ове године.

Различне вијести, Забранио попа земљу продавати. Прије неки дан нађосмо се са неким рељаком Сопићем из Гређана (код Окучана), па ће човјек у разговору рећи : „Како је зло било, добро је сад код нас. Дошли неки унијати и други незнани из свијета, понудили народу добру цијену за земљу, па се многи полакомише, продадоше земљу, потрошпше новце па остадоше и без земље и без новца. Али умрије стари иарох, а доће млад попа па скочи, те са олтара забранио народу продавати земљу, а иде и по селу, и по кућама, те учи, поучава, упућује, обавјешћује свет. И стало је хвала Богу — рече Сопић — код нас сад сасвим то