Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. III.

најстарији 6 месеџи, двојица за њим по 1 годину и по, четврти опет само 6 месеци. 5. Првенци служе 6 месеци, кад у кући нема младића од пуних 17 година, Под првенцем се рачуна најстарпји син породице, без обзира да ли је он по рођењу први или не. 6. Од војничке се службе сасвим ослобађају. Једини храниоци неспособних задругара, који имају какво земљорадничко имање или радњу, а плаћају годишњу непосредну порезу мању од 15 динара (круна), Самохрани самци, који су истог стања као ови горе, једини храниоци задружне нејачи, мушкараца испод 16 година живота и женскиња у опће! Врло важне су још и ове одредбе, које иду у корист ратара : Где би се стекло да се два рођена брата рекрутују или служе заједно позваће се, ако жели задруга, другп истом онда, када први одслужи. Код задруга где има мушких и женских више од 25 душа, не могу се у исто време рекрутовати више од двојице. Када имају у једној задрузи три или више задругара, који према годинама требају да уђу у исти мах у службу, може се један да ослободи сталне службе. Војници докле служе стално, у кадру, не плаћају лични порез (порез на главу). * Оваки је закон за службу у првом позиву, а то је стална војска, кадар, у који се узимају младићи у 21. години живота. Када они сврше службу у кадру по законима, које сте чули, рачунају се у резервисте првог позива до своје 31. године живота. Од 31. до 37. воде се у књигама као други позив, а од Н7. до 45. као трећи позив. Све то време долазе они само на кратка вежбања и маневре. Но ту се опет пази да та вежбања не буду лети и у пролеће за време великог пољског рада. У свему дакле и свачему мисли се и пази на сељака, гледа да му се олакшају терети његови. Гледајте и мислите да и код вас пође на боље. Прочитајте све, што вам се напише, једанпут, двапут па и три пут. Мислите и бригајте се и порадите онако, како овај ваш народни лист учи, да не буде узалуд ово што пишемо, а да вам и користи донесе новац који «а овај лист плаћате. Здрави и живи да сте и весели! Милић.

о о о о

\Ш

СРБМ ТЕЗВДИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на корисне - - - занате - - -

Оснивајте Српсме ратарске (земљорадничке задруге

ј,'

СРВИ тшцш

ИуНЖ

Нупујте и читајте „Привреднин" лиот Главног Савеза Српских Ратарских (Земљорадничких) Задруга у Загребу.

М а к е д о н ч е — прича У кичевској околини било је потребно дотурити муницију четама јер им је нестала. Аустријски шпијуни посејани свуда и на све стране, пазе на сваки покрет сваког Србина и одмах достављају Турцима. Тешко је то донети муницију а да се заметне траг, те да се не зна ни где је чета, нити ко шаље и одакле муницију и оружје. Четници преобучени ишли су на све стране и испитивали, на који би начин ову већу количину пренели а да зато не дознаду ни аустријски шпијуни нити Турци. Најзад ће један из чете рећи при састанку четника: —- Браћо, ја имам сина од четрнаест година. Он ће нам при овоме бити од велике помоћи!... За тим им изложи све како је он мислио. — Али за Бога, Ставро, то би била за дете сигурна смрт! — рече војвода — а грех је узети тог малишана на душу!... — А зар му смрт неће бити и дома, ако га и тамо Турци или Бугари нађу?! — одговори Ставра. Најзад после кратког већања усвојише оно, што је Ставра предложио. После два дана од овог већања ступи у аустријски митровички конзулат 1 ) један дечак. Он је питао за Милера, аустријског официра, у чијим је рукама цела аустриска шпијунажа. — Требала тебе хер Милер? — упита га некаква Швабурија. — Ја бих имао њему да кажем неке важне ствари, — рече дечко отресито, — само ме ви њему јавите. Онај малопређашњи оде а дечко оста чекајући. Ово је био главом син Ставре четника, мали Ђорђије. Најзад се Швабо врати и позва дечка у једну собу. Није потрајало дуго за овим а појави се г. Милер, аустриски официр, са дечком и пођоше митровачком кајмакаму 2 ). Шта су све говорили била је тајна, тек се убрзо почеше шиљати на све стране коњаници ради некака јављања, а тако исто доби се убрзо одговор и од Хилми-паше 3 ).

') Свака држава поставља у већим меетима друге државе своје чиновнике (конзуле) који се брину за њене послове и њене поданике што живе у тој држави. Треба знати да у Ст. Србији и МаГћедонији аустријски и талијански офинири управљају жандармеријом турском. 2 ) Виши офпцир у Турској. 3 ) Хилми-паша је високи турски чиновник у Скопљу, виши него жупан код нас. Сад је баш положио своју част.